ЦЕНТАР РУМЕ ПРОГЛАШЕН ЗА ПРОСТОРНО КУЛТУРНО - ИСТОРИЈСКУ ЦЕЛИНУ Заштита градитељског наслеђа старог 280 година

Према тој одлуци биће очуван аутентичан изглед простора који захвата површину од шест хектара и десет ари и 17 квадратних метара. У оквиру њега објекти ће бити категорисани као споменици културе у две категорије - непокретна културна добра, која су у добром су стању и објекти са споменичким вредностима која су у солидном стању.  

Како је за “Дневник” објаснила виша кустоскиња историчар у Завичајном музеју у Руми Снежана Јанковић просторно културно-историјска целина настајала је у распону од осме деценије 18. века до средине осме деценије 20. века и обухвата средишни део Главне улице и почетни део Орловићеве и Железничке улице. Током готово 280 година настајали су различити објекти, неки од њих су уклоњени, а неки дограђивани. Коначни лик центар Руме већином је добио последње деценије 19. и почетком 20 века.

- На том месту се налазе бројни објекти јавне намене, сакрални , али и приватни, док је најстарија данашња зграда Завичајног музеја Рума, односно некадашња Пејачевићева гимназија, из 1772. године - истиче Снежана Јанковић. -  Ту су и цркве Уздизања Часног крста и Сошествија Светог Духа, као и Жупни уред уз Римокатоличку цркву и три споменика у облику крста која се налазе испред и у порти римокатоличке цркве. Истиче се и зграда ОШ „Змај Јова Јовановић“ из 1905. године и споменик славном песнику испред ње. Најмлађи објекат потиче из 1975. године, а реч је о Споменику револуцији. Затим ту су приватне куће у Главној улици,  у Железничкој улици, потом зграда старе општине – Магистрат из 1838. год, бивша зграда Котарског суда и штампарије Венингер (данас Прекршајни суд). На углу Главне и Партизанске улице споменик „Деца са књигом“ дело вајарке Славке Петровић Средовић, као и објекат „Занатски дом“ у Улици ЈНА.

Насеље је настало 1746. године, плански по нацрту оснивача Руме, барона Марка Александра Пејачевића. Када је 1745. године у Срему успостављена Војна крајина, којој је припала и Митровица, барон Марко Пејачевић је одлучио да изгради ново седиште свог властелинства. Определио се за простор у непосредној близини села Руме, па је те године на месту данашње Руме почело да ниче ново урбано насеље са широком главном улицом уз бројне попречне  и паралелне улице. 

По речима Снежане Јанковић значај објеката може се посматрати са два аспекта, јер појединачно сваки од њих има своју историјско уметничку вредност, а заједно представљају вредно градитељско наслеђе које одликује слојевитост и разноврсност у погледу историјских архитектонских и уметничких обележја. Како је казала стилска разнородност заступљена је на грађевинама које су рађене у духу историцизма и еклектичне мешавине неостилова, романтизма, неоренесансе и необарока, затим сецесије и модерне.

-Уследило је равномерно просторно ширење насеља у свим правцима без померања средиште насеља -  казала је Снежана Јанковић. - Заштита централног дела, односно утврђивање за просторно културно-историјску целину омогућава његово очување у будућности, гарант да неће бити срушен или урушен. Ово је од великог значаја за Општину у смислу очувања културног наслеђа, у овом случају архитектонског које представља вредно сведочанство прошлих времена у којима је трговиште Рума, не тако велико насеље смештено на јужном рубу Хабзбуршког царства убрзо по свом настанку добило лик лепо уређеног средњоевропског града.

Силвиа Ковач