Бојан Јанковић наставник године у школи у Кини

Он је ангажован у академији Stanley Потентиал English kao наставник енглеског језика. Сваке године ова школа додељује награду најбољем наставнику, а признање за 2018. припало је управо Јанковићу. Бојан је, иначе, син музичара Александра Јанковића, фронтмена култног зрењанинског рок састава „Инстант карма”.

Млади наставник је завршио Зрењанинску гимназију, после чега је годину дана студирао историју у Новом Саду.

„Пре четири године сам одлучио да нађем неки озбиљан посао, не бих ли био у могућности да једног дана издржавам породицу. Жеља ми је била да останем у Србији, али сам убрзо схватио да се од српске плате не живи. Зато сам 2016. послао око стотинак различитих мејлова, на адресе од Аљаске до Аустралије, тражећи посао. Одговорило ми је свега неколико људи, а Предраг Никић је имао врло озбиљну понуду за мене. Понудио ми је посао у Кини и у августу сам се отиснуо на пут дугачак 10.000 километара. И до дан данас нисам зажалио због тога ни једног јединог тренутка“, испричао је за „Дневник” Бојан Јанковић.

Није му дуго требало да се привикне на тамошњу културу, иако кинески језик још увек није научио. Међутим, требало му је веома мало времена да научи посао којим се данас бави, после чега су се прилике само низале.

„Данас радим у једном од најбољих ланаца школа у самом Пекингу. У овој установи је ангажован и Предраг Никић, који је од самог почетка у њу доводио највеће таленте и најискусније наставнике са којима је сарађивао. У Академију сам дошао у септембру 2018. и можда је једна од најбољих ствари та што имамо одличну и бројну екипу из Србије. Сви заједно функционишемо као једна велика породица, а признање које сам добио представља огроман ветар у леђа“, каже Бојан.

С обзиром на то да му је просечно радно време 20 сати недељно, овај млади Зрењанинац има доста времена за себе, девојку и пријатеље.

„Овај посао могу да препоручим од срца свима онима који су се у њему пронашли. Ово је поштен и добро плаћен посао, а у раду са децом не постоји много стреса и верујем да би то свакоме одговарало“, закључује Бојан.

Ж. Балабан