Битка за бачке шапурике

седиште Западнобачког округа, све чешће посећују иностране фирме заинтересоване за улагање у обновљиве изворе енергије. Како Сомбор није чувен по кошави као Вршац, па не може рачунати на долазак заинтересованих за изградњу ветропаркова, преостало му је да се у глобалну трку за обновљиве изворе енергије укључи са својим јединим адутом, биомасом. Да има шта да понуди у том делу, сведочи чињеница да са својих 103.000 хектара пољопривредног земљишта атар овог града има потенцијал од око 140.000 тона биомасе као „отпада“ аграрне производње.

У низу потенцијалних улагача, недавно су Сомбор походили представници немачке компаније „НРГ Гроуп“ (мада интернет претрага показује само истоимену компанију у САД), наводно заинтересовани за улагање у изградњу термоенергетског постројења које би користило биомасу. У недостатку оних званичних, у јавности су се појавиле информације да је ова компанија намерна да инвестира око 25 милиона евра у постројење које би поред електричне енергије производило и топлотну, што би могло да представља изазов за овдашњу, дуговима оптерећену, градску топлану која функционише као јавно предузеће. Да ли ће, у случају успешне реализације овог улагања, и доћи до тога да се Сомборци, (тачније неких 3.000 станова) уместо на земни гас, греју захваљујући енергији произведеној од кукурузовине, пшеничне и сојине сламе, шапурика... остаје да се види.

Непуна два месеца пре ових најава, локална самоуправа је потписала тројни споразум о будућој сарадњи са словачком фирмом „Енерготекс СК“ и двојицом већих пољопривредних произвођача у свом атару, Владимиром Бошковићем и Петром Рончевићем. Како се том приликом могло сазнати од Јозефа Балка, првог човека „Енерготекса СК“ ова фирма са богатим искуством коришћења биомасе у производњи гаса и електричне енергије, намерава да инвестира 12 милиона евра у изградњу две станице инсталисане снаге од око 1,5 мегавата.

Користећи биомасу са сомборских њива, како је тада рекао Балка, ова два постројења би произвела 12.000 мегаватсати електричне енергије годишње, за шта би требало око 20.000 тона биомасе. Мада је изградња првог од два планирана постројења најављена за ово лето, видљиви радови још нису започели, а до тада ће се највероватније разрешити и дилема јавности да ли ће се, као сировина, користити искључиво биомаса настала као отпад аграрне производње, или ће се Словацима омогућити закуп 300 хектара земљишта на којима би се гајиле биљке високог приноса по јединици површине и веће енергетске вредности.

М. Миљеновић

Прво искуство у Дорослову

Резултати пословања „пионира“ у кориштењу биомасе, својевремене инвестиције чешке фирме „Brix пауер инвестментс“ у Дорослову, селу сомборског атара, макар до сада, нису обелодањивани, па се не зна да ли је кооперантским бизнисом задовољна и друга страна, тамошње угледно пољопривредног газдинство породице Холо. Наиме, на земљишту које припада овој породици је 2013. године подигнут је погон за производњу планираних 10.000 тона пелета годишње, док се са њива које обрађује породица Холо обезбеђује и највећи део сировине за производњу пелета.