Bitka za bačke šapurike

sedište Zapadnobačkog okruga, sve češće posećuju inostrane firme zainteresovane za ulaganje u obnovljive izvore energije. Kako Sombor nije čuven po košavi kao Vršac, pa ne može računati na dolazak zainteresovanih za izgradnju vetroparkova, preostalo mu je da se u globalnu trku za obnovljive izvore energije uključi sa svojim jedinim adutom, biomasom. Da ima šta da ponudi u tom delu, svedoči činjenica da sa svojih 103.000 hektara poljoprivrednog zemljišta atar ovog grada ima potencijal od oko 140.000 tona biomase kao „otpada“ agrarne proizvodnje.

U nizu potencijalnih ulagača, nedavno su Sombor pohodili predstavnici nemačke kompanije „NRG Group“ (mada internet pretraga pokazuje samo istoimenu kompaniju u SAD), navodno zainteresovani za ulaganje u izgradnju termoenergetskog postrojenja koje bi koristilo biomasu. U nedostatku onih zvaničnih, u javnosti su se pojavile informacije da je ova kompanija namerna da investira oko 25 miliona evra u postrojenje koje bi pored električne energije proizvodilo i toplotnu, što bi moglo da predstavlja izazov za ovdašnju, dugovima opterećenu, gradsku toplanu koja funkcioniše kao javno preduzeće. Da li će, u slučaju uspešne realizacije ovog ulaganja, i doći do toga da se Somborci, (tačnije nekih 3.000 stanova) umesto na zemni gas, greju zahvaljujući energiji proizvedenoj od kukuruzovine, pšenične i sojine slame, šapurika... ostaje da se vidi.

Nepuna dva meseca pre ovih najava, lokalna samouprava je potpisala trojni sporazum o budućoj saradnji sa slovačkom firmom „Energoteks SK“ i dvojicom većih poljoprivrednih proizvođača u svom ataru, Vladimirom Boškovićem i Petrom Rončevićem. Kako se tom prilikom moglo saznati od Jozefa Balka, prvog čoveka „Energoteksa SK“ ova firma sa bogatim iskustvom korišćenja biomase u proizvodnji gasa i električne energije, namerava da investira 12 miliona evra u izgradnju dve stanice instalisane snage od oko 1,5 megavata.

Koristeći biomasu sa somborskih njiva, kako je tada rekao Balka, ova dva postrojenja bi proizvela 12.000 megavatsati električne energije godišnje, za šta bi trebalo oko 20.000 tona biomase. Mada je izgradnja prvog od dva planirana postrojenja najavljena za ovo leto, vidljivi radovi još nisu započeli, a do tada će se najverovatnije razrešiti i dilema javnosti da li će se, kao sirovina, koristiti isključivo biomasa nastala kao otpad agrarne proizvodnje, ili će se Slovacima omogućiti zakup 300 hektara zemljišta na kojima bi se gajile biljke visokog prinosa po jedinici površine i veće energetske vrednosti.

M. Miljenović

Prvo iskustvo u Doroslovu

Rezultati poslovanja „pionira“ u korištenju biomase, svojevremene investicije češke firme „Brix pauer investments“ u Doroslovu, selu somborskog atara, makar do sada, nisu obelodanjivani, pa se ne zna da li je kooperantskim biznisom zadovoljna i druga strana, tamošnje ugledno poljoprivrednog gazdinstvo porodice Holo. Naime, na zemljištu koje pripada ovoj porodici je 2013. godine podignut je pogon za proizvodnju planiranih 10.000 tona peleta godišnje, dok se sa njiva koje obrađuje porodica Holo obezbeđuje i najveći deo sirovine za proizvodnju peleta.