БИЦИКЛОМ КРОЗ ВОЈВОДИНУ: Србобран (1) СА ВИСИНЕ од 13 метара „Слобода” посматра уснулу варош
Улазимо у Србобран из правца Турије и прво обилазимо знаменитости које се налазе са те стране Великог бачког канала који ову варошицу сече на два дела.
У северном делу налазе се све културно-историјске зграде, цркве и гробља а јужно од канала су индустријска и железничка постројења која сведоче о некадашњој привредној слави овог места.
Кроз Србобран у правцу запад-исток пролази и регионални пут који повезује Сомбор и Бечеј, тј. Подунавље са Потисјем. Паралелно са тим путем пролазила је и железничка пруга на којој се одвијао путнички саобраћај до 1976, а теретни све до 1994. Железничка станица је напуштена али судећи по стању брлога у просторијама ту је неко донедавно и живео. „Мој муж је био скретничар, кућа у којој живимо је припадала Железници али смо је откупили!”, прича нам жена пред боктерницом са лепо уређеном баштом.
Зграда старог млина на јужној, десној обали Великог бачког канала, код самог моста, је историјски гледано најважнији индустријски објекат у општини Србобран. Саградио ју је Лазар Дунђерски давне 1906. и још увек служи својој првобитној намени што је права реткост: више од 110 година то је србобрански млин који производи више врста пшеничног брашна врхунског квалитета.
Занимљива је теорија коју смо нешто касније чули од једног мештанина: „Тито је казнио Србобран због тога што су у њему живеле „газде” и „кулаци” па су после Другог светског рата сва индустријска постројења добила околна места - Врбас, Кула, Црвенка, Бечеј...”. Општина Србобран је уједно и једна од ретких у Војводини у којој готово и да није било Немаца па самим тим ни колониста након 1945. те су житељи у највећем проценту староседеоци - Срби и Мађари.
Прелазимо мост на Великом бачком каналу и прво што видимо је тужна слика запуштеног хотела “Елан”. Купила га је фирма „Ротор”. Компанија “Ротор” је власник и хотела “Quееn” у центру Новог Сада за чије отварање је као и за неке друге пројекте добила значајна средства од Фондације „Просперитати”, коју је покренула Влада Републике Мађарске.
Четири стара надгобна споменика на Унчићу потичу из 18. века представљају најстарије сведоачнство о насељу на левој, северној страни Великог бачког канала (у том периоду река Црна бара). Под заштитом су државе као непокретно културно добро – споменик културе од значаја од 1969. иако велика већина Србобранаца уопште не зна за то - питали смо неколико њих који живе у суседним улицама, само су слегали раменима. Налазе се на две раскрснице Каналске улице са Стеријином и Љубљанском улицом, по један на сваком углу, тако да многима делују као обични камени стубови.
Први од њих - из 1716. налази се на углу улица Каналске и Стеријине, на десној страни, вертикално укопан у земљу. Текст је нечитак, распознају се само поједина слова. Једино се јасно види година 1716.
Преко пута, тј. на левој страни Стеријине улице, налази се други споменик, такође вертикално укопан у земљу. Овај је из године 1787. На углу улица Каналске и Љубљанске, на десној страни, обрнуто је укопан један стари надгробни споменик из 1755. Преко пута тј. на левом углу Љубљанске улице, налази се још један стари надгробни споменик, на којем нема никаквог текста, али се претпостављада и он потиче из истог времена тј. негде око средине 18. века.” У Елаборату Покрајинског завода за заштиту споменика културе се наводи да су споменици у лошем стању и наводи се, као мера заштите, да је „Потребно чишћење и адекватна презентација, као и измештање у музејску колекцију.”
Хотел “Елан” се налази на парцели величине 4.000 м2 изграђен је 1980. и тада је поседовао “Б“ хотелску категорију. Пар корака од “Елана”, на паркингу Спортске дворане налази се Споменик херојима Црвене армије и војнику Борису Михајловичу Короткову. Мање је познато да се испод споменика налазио и гроб совјетског војника Бориса Михајловича, који је погинуо у борбама за ослобађење Србобрана. Преко пута споменика налази се двојезична табла на којој на српском и мађарском пише “Трг младости”.
Настављамо даље и стижемо у сам центар места којим доминира Споменик палим борцима и жртвама фашистичког терора. То је највећи споменик у целој општини Србобран и један од највећих тог типа у Војводини. Налази се у парку у најстрожем центру Србобрана, који је направљен и уређен 1955/56. рушењем кафане „Корзо” и других објеката који су се ту налазили. У централном делу парка је 1954 подигнут овај споменик слободи, рад вајара Стевана Боднарева. Укупна висина споменика је 13 метара, висина обелиска 8,25 метара, постамента 75 цм, статуе 4 метра, док је постоље вискоко 9,32 метра.
Када смо ми посетили Србобран, део око споменика је био раскопан, у току су били радови на партерном уређењу парка.
За седам дана на овом месту, наставак приче из Србобрана - о знаменитим зградама великана који су пронели славу овог града широм Војводине али и Европе.
Роберт Чобан