Бенд „Сигме“ концертом у Бечеју обележио пола века свирке

Посета је била изнад свих очекивања.

- Било је то давно кад смо суботом у овој сали свирали на игранкама, зато смо изненађени посетом. Приметили смо и доста посетилаца са стране, што потврђује нашу тезу да ми нисмо само бечејски бенд, већ и околине – рекао је Золтан Чорба.

Организатор је за јубиларну свирку поставио 500 столица у средишном делу, а било је још стотинак по ободу сале. Све су биле попуњене, а простор између гледалаца и музике био је намењен са игру и увек је био пун. Многи нису могли да уђу, што значи да је најмање хиљаду слушало и плесало.

- Осетили смо да је сав наш ентузијазам пренет на публику, па смо и ми превазишли себе. Све ме ово подсетило да свирку 70-их година у Новом Милошеву на сеоској слави за Илиндан. Улазнице се продавале и у једном моменту организатор дође и пита шта да раде, све је пуно, а млади прескачу зид на којем је стакло. Питам их колико су улазница продали и добијем одговор 2222, што је највећи број продатих улазница у нашој каријери. Одмах сам им рекао да широм отворе врата и све преостале пуштају бесплатно - присетио се лепих времена кад су игранке биле својеврсно место забаве вокални солиста „Сигме“ Радослав Раша Берак. 

А на подијуму за играње све генерације. Без обзира из ког времена да су хитови, највећа вредност бенда, по њиховим речима, звук је био беспрекоран.

- Ми смо и на самом почетку били препознатљиви по добром звуку и обрадама музике на коју није морало да се игра уз партнера, већ смо то назвали „шиз“ и свако је могао да игра по такту песме. Тако је и сада било - примећује бубњар Иштван Орчик, који је једини активни „сигмаш“ од првог до данашњих дана.

Међу посетиоцима концерт-игранке била је и учитељица у пензији Љерка Ћирић, која није крила одушевљење.

- Била сам редовна на игранкама у младости кад су свирале „Сигме“, а и сада одлазим на њихове свирке с времена на време у одређене локале, па ме је обрадовала игранка поводом јубилеја. Требало је све организовати на већом простору, јер је сала била тесна да прими све, па су многи остали у дворишту.

Двадесетак музичара из три генерације „Сигме“ свирали су као у трансу, само им сада није дуга коса летела око главе.

- Све је протекло у најбољем реду и на обострано задовољство. У младости смо живели од зарађеног новца на игранкама, али и од аплауза. Сада нам је ово друго најбитније, а њега је било напретек - задовољан је лекар по професији, музичар клавијатуриста по вокацији др Богдан Александрић.

Седокоси су се подсетили бројних хитова уз које су преживљавали прве љубавне јаде или радости, а садашња млађарија је први пут видела како су изгледале некадашње игранке у Бечеју, где се певало на српском и мађарском језику, а можда су први пут и чули песме из добрих старих времена

В. Јанков