Beli dud rodio kao lud

Njih je bilo u svim delovima atara, služili su paorima za hladovinu prilikom odmora u kopanju, dobro su rađali, gajila se svilena buba, pekla se rakija. Dudovi su štitili atarske puteve, ali i putnike, označavajući put, pa se i po mesečnini moglo ići zaprežnim kolima.

Danas je u samoj varoši ostalo samo nekoliko desetina dudova starih stabala, a tri su ostala u Ulici Vuka Karadžića kada se iz centra krene ka stambenom naselju Sinaj.

Redovni prolaznici ovim krajem grada navikli su da početkom juna ulica zamiriše na dudove, ali kada zreli padnu na asfald, raspadnu se pa šire miris komine. Vlasnici kuća ispred kojih se nalaze stari dudovi, a rodili su ove godine „kao ludi”, kupe ove slatke bele plodove i svi znaju da će biti i ovog leta dudovače. Inače, po stablu se može skupiti i dvesta kila plodova. Pre desetak godina nadležni su, a u sklopu izgradnje i rekostrukcije atarskih puteva, zasadili na stotine stabala dudova, što belih, crnih, šarenih, murgana... U jednom delu atara, Stare Palanke, dudovi su se delom primili i razvili, ali u ataru Nove Palanke, ili su se posušili, zbog nezalivanja posle sadnje, ili su iskidani, pokidani prilikom izoravanja njiva. Problem je, vele ratari, što ima onih koji skoro da oru i atarski put, pa su plugovima iskidali mlade sadnice.

Nekada su ovde dudovi čuvali i kuće, jer Palanka je nastala na močvari, a dud je poznata vodopija. Kažu da zrelo stablo ume dnevno da popije i preko 100 litara vode i time čuva kuće od vlage i rušenja.

M. Sudžum