Баште и салаши погодни за краставце
СРБОБРАН: Око 40 пољопривредника из Србобрана могло би да почне да се бави гајењем краставаца корнишона (шпалир тип) на малим површинама. На ову идеју ратари су дошли после недавно одржаног скупа уприличеног између ратара и инцијатора састанка, локалне самоуправе и предузећа “Футура” из Фекетића, које се дуго година бави прерадом поврћа и воћа.
"Још смо на почетку, тек смо кренули у едукацију пољопривредника. Међу њима влада интересовање и знатижеља, али и несигурност, јер о гајењу краставаца слабо знају. Тек када се заврши едукација и буду сигурни да ће корнишони бити њихов извор додатног прихода, о томе ће, сигурно, причати и јавно", каже дипломирани инжењер пољопривреде из Србобрана Дејан Станојевић.
"Планирамо да заинтересујемо што више породица и да Србобран буде препознат по производње корнишона, јер претпостављамо да има запуштених башта и салаша. Намера је локалне самоуправе и “Футуре” је да производња краставаца буде породицама додатни приход и прилика за самозапошљавање. По речима власника и директора “Футура” Золтана Перлакија Србобран је изабран као пробни пројекат “Футуре”у намери да се подстакне приватна иницијатива на малим површинама, па се планира да се предавања наставе догодине у другим локалним самоуправама."
Општина у корнишонима види интерес
"Локална самоуправа има интерес у оваквим пројектима ради побољшања стандарда житеља општине",казао је председник Општине Србобран Радивој Парошки."Заинтересовани смо да на што ширем плану омогућимо запошљавање грађана, а ова идеја је добра. Председник општине је казао да општина има програм подршке пољопривреди вредан више од четири милиона динара, од којих је два милиона намењено за бескаматне кредите, а други део намењен за конкурсе у ратарству, повртарству, воћарству и сточарству."
"Не занима нас велика производња на њивама, већ произвођачи који би радили на мањим површинама, у баштама, на десет, 15, 20 ари – истакао је Перлаки. - То може да буде леп, додатни приход за породицу. Овакви системи већ функционишу у региону и показали су добар резултат.Намера је да се упосли велики број малих произвођача, где се не ангажује додатна радна снага, већ се око краставаца ангажују само чланови домаћинства.Уз примену агротехнике по једном дужном метру може се добити око 11 килограма краставаца , а један ар је 66 метара."
Произвођачи који се определе за овај посао, навео је Перлаки, добили би квалитетно семе, стручну подршку агронома и не би били препуштени сами себи. Једино би морали да нађу откупљивача са теритоије општине који би краставце класирао, јер ”Футура “ не ради дирекетно са произвођачима.
“Футура” сада краставце откупљује из околине Трстеника што у транспорту краставаца представља знатне трошкове, док је Србобран ближе Фекетића, па би уз мање трошкове превоза и цена производа сигурно била мало већа.
З. Делић
