Bašte i salaši pogodni za krastavce

"Još smo na početku, tek smo krenuli u edukaciju poljoprivrednika. Među njima vlada interesovanje i znatiželja, ali i nesigurnost, jer o gajenju krastavaca slabo znaju. Tek kada se završi edukacija i budu sigurni da će kornišoni biti njihov izvor dodatnog prihoda, o tome će, sigurno, pričati i javno", kaže diplomirani inženjer poljoprivrede iz Srbobrana Dejan Stanojević.

"Planiramo da zainteresujemo što više porodica i da Srbobran bude prepoznat po proizvodnje kornišona, jer  pretpostavljamo da ima zapuštenih bašta  i salaša. Namera je lokalne samouprave  i “Future”  je da proizvodnja krastavaca bude porodicama dodatni prihod i prilika za samozapošljavanje. Po rečima vlasnika i direktora “Futura” Zoltana Perlakija  Srbobran je izabran kao probni projekat “Future”u nameri da se podstakne privatna inicijativa na malim površinama, pa se planira da se predavanja nastave dogodine u drugim lokalnim samoupravama."

Opština u kornišonima vidi interes



"Lokalna samouprava ima interes u ovakvim projektima radi  poboljšanja  standarda žitelja opštine",kazao je predsednik Opštine Srbobran Radivoj Paroški."Zainteresovani smo da na što širem planu omogućimo zapošljavanje građana, a ova ideja je dobra. Predsednik opštine je kazao da opština ima program podrške poljoprivredi vredan više od četiri miliona dinara, od kojih je dva miliona namenjeno za beskamatne kredite, a drugi deo namenjen za konkurse u ratarstvu, povrtarstvu, voćarstvu i stočarstvu."

"Ne zanima nas velika proizvodnja na njivama, već proizvođači koji bi radili na manjim površinama, u baštama, na deset, 15, 20 ari – istakao je Perlaki. - To može da bude lep, dodatni prihod za porodicu. Ovakvi sistemi već funkcionišu u regionu i pokazali su dobar rezultat.Namera je da se uposli veliki broj malih proizvođača, gde se ne angažuje dodatna radna snaga, već se oko krastavaca angažuju samo članovi domaćinstva.Uz  primenu agrotehnike po jednom dužnom metru može se dobiti oko 11 kilograma krastavaca , a jedan ar je 66 metara."

Proizvođači koji se opredele za ovaj posao, naveo je Perlaki,  dobili bi kvalitetno seme, stručnu podršku agronoma i ne bi bili prepušteni  sami sebi. Jedino bi morali da nađu otkupljivača sa teritoije opštine koji bi krastavce klasirao, jer ”Futura “ ne radi direketno sa proizvođačima.

“Futura” sada krastavce otkupljuje  iz okoline Trstenika što u transportu krastavaca predstavlja znatne troškove, dok je Srbobran bliže Feketića, pa bi uz manje troškove prevoza i cena proizvoda sigurno bila malo veća.

 Z. Delić