Банатски Соколац домаћин 16. Rock village-а и љубитеља добре музике

Одмах поред основне школе и статуе јамајчанског реге музичара Боба Марлија, на игралишту за баскет постављена је бина на којој су се у петак и суботу смењивала музичка имена која су, све укупно, привукла неколико хиљада људи. Прве вечери наступали су Схаркс Снакес & Планес, Створ, Стеред Дефицит, Буч Кесиди, Обојени програм и Ајс Нигрутин, док су за „грозницу суботње вечери” били задужени бендови Брат, Бриганд, The Trigger, Township Ребелион, Ју група и Ван Гог.

Дводневни програм био је шаролик и окупио је младе који су учествовали у „Играма без граница” у кампу Удружења „Србија за младе”; најмлађи су имали прилику да буду део ликовне колоније, а они виспренији и бритког језика учествовали су на књижевном конкурсу „Душан Војиновић”. Наравно, не треба заборавити ни чувени мото скуп који је у Банатски Соколац довео мотораше са целог Балкана, па је тако у њиховом кампу сигурно било више бајкера него житеља у целом селом.

И све је врвело од народа. Ужи и шири центар места били су затворени за саобраћај, те су посетиоци остављали своја аута испред кућа мештана, па су онда пешака, пратећи звук рока и мирисе роштиља, ишли ка главном одредишту. Осим добре музике, посетиоцима су привукли пажњу и излагачи рукотворина у бојама Јамајке и Етиопије, вашарске кокице и домаће палачинке, а вероватно нико није пропустио прилику да направи фотографију грлећи Марлија или „придржавајући” његову гитару.

- Врло сам задовољан, све је супер било, цео викенд је протекао сјајно, звук је био одличан, бендови и публика су били расположени, одзив је и изнад очекиваног - каже Мирко Миљуш, „главни кривац” због ког се „Роцк Village” одржава у Банатском Соколцу и налази на европској мапи догађаја, дакле оснивач и организатор манифестације, али и конзул Јамајке. - Креће се у планирање за следећу годину, али нећемо радити више овако, морамо направити искорак. Дошло је доста бајкера који су трабли да буду на неким другим скуповима, али им је овде други вајб и радије би да буду у Банатском Соколцу, али за новије генерације које долазе, морамо направити нешто ново, другачије, али нећемо још причати о томе...

И док нас Миљуш баца у размишљање шта ли нас све очекује наредног августа, ми настављамо да „шпартамо” овогодишњом манифестацијом и тако, на препоруку првог саговорника, наилазимо на занимљив двојац, иначе брачни пар из румунског места Велики Семиклуш - Мирјане Галетин и Миодрага Миа Данилова. Не дајте се збунити овим што смо вам рекли о њима, јер најзанимљивији део тек следи...

- Мирјана је пола Српскиња пола Бугарка, а ја сам пола Србин пола Аустријанац, имам немачко држављанство, говорим пет језика и живим у Румунији - објашњава нам Миодраг који за себе каже да је Европејац, иначе активни бајкер већ три деценије. - Први утисци су нам да живите како је некад било у Румунији, бар што се тиче човечанства, вредности, гостопримства, тога свега код вас још увек има. Код нас се трчи за новцем и бизнисом, што је бољка Европске уније. Сад доживљавам оно што сам живео у Немачкој деведесетих година. Останите ви Срби такви какви сте, маните Европу тамо где је она...

Малишани у улози сликара

За најмлађе посетиоце фестивала „Роцк Village” у суботу преподне организована је ликовна колонија у оквиру које су малишани сликали како из њиховог угла изгледа ова музичка манифестација. По нашем доласку затекли смо само једног учесника, самоуког сликара Ненада Стојкова из Београда, који је, докле год је имао дневног светла, осликавао акрилним бојама памучне мајице - на једној Џокера, а на другој Џимија Хендрикса.

- Живим од сликања, а највише радим зидове, играонице, рођендаонице, дечја игралишта, вртиће, али и мајице, сликам и иконе, а највише волим банатске мотиве - каже Стојков, чији су родитељи родом из Банатског Двора, па и не чуди одакле та љубав према овом делу војвођанске равнице. - Сви су одушевљени овим мајицама, нема ко није пришао. Џокер је одмах продат, а Хендрикса радим по наруџбини.

А када је реч о утисцима о самом фестивалу, Мио истиче да је од самог програма, који је добар и привлачан, важнија прилика да сретне и упозна нове људе. Међутим, осим склапања нових пријатељстава, „Роцк Village” је одлична прилика да се одржавају већ постојећа. Тако су се поново окупили мотораши из МК „Ђанго” из Пландишта и МК „Aqua Бикерс” из околине Вараждина. Са домаћином Зораном Петровићем Србином и гостима Златком Шафером ком је надимак Чупави Медо, Марином Баленом и Томиславом Валентом, причали смо о томе због чега је толико посебно бити део бајкерске породице, као и да је све више жена које владају цестом на двоточкашима.

- Све их више има и боље је што седе напред, што због нашег гледања, а и због вожње, боље возе од нас мушких, културније су у саобраћају - сложни су наши саговорници. - Ово је животно опредељење, није само купиш мотор и ти си бајкер. Ово је начин живота који нема граница!

Кад већ спомињемо границе (које се, истина, могу тумачити на више начина), ваља се дотаћи и оних спортских, илити „Игара без граница” које је организовало Удружење „Србија за младе” у оквиру кампа. Тако је око 60 младих из целе Србије у петак и суботу имало прилику да се након две године опет окупе на једном месту, надокнаде „изгубљено” и забаве уз спортске активности и добру музику.

- Било је такмичење у беер-понгу, то је најпопуларнија игра међу камперима, али и у пикаду и тркање у yakovima - појашњава нам Лука Петковић из Удружења „Србија за младе”, посебно истичући занимљиве афтер-партије након концерата, кад уз логорску ватру и лудорије на празној сцени следи најзанимљивија журка за фестивалску омладину.

Од пустаре до рок села

Банатски Соколац једно је од мањих места у Војводини у ком живи око 150 становника. Село је основано по завршетку Првог светског рата досељавањем Солунских добровољаца из Лике и Босне и Херцеговине.

На том подручју најпре је постојала пустара у власништву грофице Каролине Карачоњи која је имала летњиковац од ког је касније настала сеоска школа.

Мештани Банатског Соколца, махом старији, иако нису навикли да им је село оволико живо, кажу да им пријају дешавања, али да је и добро што се све завршава након два дана.

- Овај фестивал је мало подигао село на ноге и добро је што смо по њему постали препознатљиви - закључује председник Савета Месне заједнице Банатски Соколац Јован Илић, те користи прилику да се захвали свима који су помогли у организацији, а међу којима су Општина Пландиште, Културно-образовни центар „Вук Караџић” из Пландишта и ЈП „Полет” Пландиште.

Текст и фото: Леа Радловачки