Banatski Sokolac domaćin 16. Rock village-a i ljubitelja dobre muzike

Odmah pored osnovne škole i statue jamajčanskog rege muzičara Boba Marlija, na igralištu za basket postavljena je bina na kojoj su se u petak i subotu smenjivala muzička imena koja su, sve ukupno, privukla nekoliko hiljada ljudi. Prve večeri nastupali su Sharks Snakes & Planes, Stvor, Stered Deficit, Buč Kesidi, Obojeni program i Ajs Nigrutin, dok su za „groznicu subotnje večeri” bili zaduženi bendovi Brat, Brigand, The Trigger, Township Rebelion, Ju grupa i Van Gog.

Dvodnevni program bio je šarolik i okupio je mlade koji su učestvovali u „Igrama bez granica” u kampu Udruženja „Srbija za mlade”; najmlađi su imali priliku da budu deo likovne kolonije, a oni vispreniji i britkog jezika učestvovali su na književnom konkursu „Dušan Vojinović”. Naravno, ne treba zaboraviti ni čuveni moto skup koji je u Banatski Sokolac doveo motoraše sa celog Balkana, pa je tako u njihovom kampu sigurno bilo više bajkera nego žitelja u celom selom.

I sve je vrvelo od naroda. Uži i širi centar mesta bili su zatvoreni za saobraćaj, te su posetioci ostavljali svoja auta ispred kuća meštana, pa su onda pešaka, prateći zvuk roka i mirise roštilja, išli ka glavnom odredištu. Osim dobre muzike, posetiocima su privukli pažnju i izlagači rukotvorina u bojama Jamajke i Etiopije, vašarske kokice i domaće palačinke, a verovatno niko nije propustio priliku da napravi fotografiju grleći Marlija ili „pridržavajući” njegovu gitaru.

- Vrlo sam zadovoljan, sve je super bilo, ceo vikend je protekao sjajno, zvuk je bio odličan, bendovi i publika su bili raspoloženi, odziv je i iznad očekivanog - kaže Mirko Miljuš, „glavni krivac” zbog kog se „Rock Village” održava u Banatskom Sokolcu i nalazi na evropskoj mapi događaja, dakle osnivač i organizator manifestacije, ali i konzul Jamajke. - Kreće se u planiranje za sledeću godinu, ali nećemo raditi više ovako, moramo napraviti iskorak. Došlo je dosta bajkera koji su trabli da budu na nekim drugim skupovima, ali im je ovde drugi vajb i radije bi da budu u Banatskom Sokolcu, ali za novije generacije koje dolaze, moramo napraviti nešto novo, drugačije, ali nećemo još pričati o tome...

I dok nas Miljuš baca u razmišljanje šta li nas sve očekuje narednog avgusta, mi nastavljamo da „špartamo” ovogodišnjom manifestacijom i tako, na preporuku prvog sagovornika, nailazimo na zanimljiv dvojac, inače bračni par iz rumunskog mesta Veliki Semikluš - Mirjane Galetin i Miodraga Mia Danilova. Ne dajte se zbuniti ovim što smo vam rekli o njima, jer najzanimljiviji deo tek sledi...

- Mirjana je pola Srpskinja pola Bugarka, a ja sam pola Srbin pola Austrijanac, imam nemačko državljanstvo, govorim pet jezika i živim u Rumuniji - objašnjava nam Miodrag koji za sebe kaže da je Evropejac, inače aktivni bajker već tri decenije. - Prvi utisci su nam da živite kako je nekad bilo u Rumuniji, bar što se tiče čovečanstva, vrednosti, gostoprimstva, toga svega kod vas još uvek ima. Kod nas se trči za novcem i biznisom, što je boljka Evropske unije. Sad doživljavam ono što sam živeo u Nemačkoj devedesetih godina. Ostanite vi Srbi takvi kakvi ste, manite Evropu tamo gde je ona...

Mališani u ulozi slikara

Za najmlađe posetioce festivala „Rock Village” u subotu prepodne organizovana je likovna kolonija u okviru koje su mališani slikali kako iz njihovog ugla izgleda ova muzička manifestacija. Po našem dolasku zatekli smo samo jednog učesnika, samoukog slikara Nenada Stojkova iz Beograda, koji je, dokle god je imao dnevnog svetla, oslikavao akrilnim bojama pamučne majice - na jednoj Džokera, a na drugoj Džimija Hendriksa.

- Živim od slikanja, a najviše radim zidove, igraonice, rođendaonice, dečja igrališta, vrtiće, ali i majice, slikam i ikone, a najviše volim banatske motive - kaže Stojkov, čiji su roditelji rodom iz Banatskog Dvora, pa i ne čudi odakle ta ljubav prema ovom delu vojvođanske ravnice. - Svi su oduševljeni ovim majicama, nema ko nije prišao. Džoker je odmah prodat, a Hendriksa radim po narudžbini.

A kada je reč o utiscima o samom festivalu, Mio ističe da je od samog programa, koji je dobar i privlačan, važnija prilika da sretne i upozna nove ljude. Međutim, osim sklapanja novih prijateljstava, „Rock Village” je odlična prilika da se održavaju već postojeća. Tako su se ponovo okupili motoraši iz MK „Đango” iz Plandišta i MK „Aqua Bikers” iz okoline Varaždina. Sa domaćinom Zoranom Petrovićem Srbinom i gostima Zlatkom Šaferom kom je nadimak Čupavi Medo, Marinom Balenom i Tomislavom Valentom, pričali smo o tome zbog čega je toliko posebno biti deo bajkerske porodice, kao i da je sve više žena koje vladaju cestom na dvotočkašima.

- Sve ih više ima i bolje je što sede napred, što zbog našeg gledanja, a i zbog vožnje, bolje voze od nas muških, kulturnije su u saobraćaju - složni su naši sagovornici. - Ovo je životno opredeljenje, nije samo kupiš motor i ti si bajker. Ovo je način života koji nema granica!

Kad već spominjemo granice (koje se, istina, mogu tumačiti na više načina), valja se dotaći i onih sportskih, iliti „Igara bez granica” koje je organizovalo Udruženje „Srbija za mlade” u okviru kampa. Tako je oko 60 mladih iz cele Srbije u petak i subotu imalo priliku da se nakon dve godine opet okupe na jednom mestu, nadoknade „izgubljeno” i zabave uz sportske aktivnosti i dobru muziku.

- Bilo je takmičenje u beer-pongu, to je najpopularnija igra među kamperima, ali i u pikadu i trkanje u yakovima - pojašnjava nam Luka Petković iz Udruženja „Srbija za mlade”, posebno ističući zanimljive after-partije nakon koncerata, kad uz logorsku vatru i ludorije na praznoj sceni sledi najzanimljivija žurka za festivalsku omladinu.

Od pustare do rok sela

Banatski Sokolac jedno je od manjih mesta u Vojvodini u kom živi oko 150 stanovnika. Selo je osnovano po završetku Prvog svetskog rata doseljavanjem Solunskih dobrovoljaca iz Like i Bosne i Hercegovine.

Na tom području najpre je postojala pustara u vlasništvu grofice Karoline Karačonji koja je imala letnjikovac od kog je kasnije nastala seoska škola.

Meštani Banatskog Sokolca, mahom stariji, iako nisu navikli da im je selo ovoliko živo, kažu da im prijaju dešavanja, ali da je i dobro što se sve završava nakon dva dana.

- Ovaj festival je malo podigao selo na noge i dobro je što smo po njemu postali prepoznatljivi - zaključuje predsednik Saveta Mesne zajednice Banatski Sokolac Jovan Ilić, te koristi priliku da se zahvali svima koji su pomogli u organizaciji, a među kojima su Opština Plandište, Kulturno-obrazovni centar „Vuk Karadžić” iz Plandišta i JP „Polet” Plandište.

Tekst i foto: Lea Radlovački