СУДБИНСКИ СУСРЕТ НА ФОЛКЛОРНОМ ФЕСТИВАЛУ Зорана одиграла за љубав НИ СЛУТИЛА НИЈЕ ШТА ЋЕ ЈОЈ СЕ ДЕСИТИ
ЗРЕЊАНИН: У њеном животу фолклор и Културно-уметничко друштво „Пионир“ из Зрењанина имају јако важну улогу.
Не само што је Зорана Опачић Андреоу провела дивне године играјући и радећи у КУД „Пионир“, него је захваљујући томе упознала свог супруга Јаниса, са којим је у складном браку већ 14 година. Из велике љубави која није знала за препреке, Зорана и Јанис су добили двојицу синова – једанаестогодишњег Марка (Маркоса) и осмогодишњег Стефана (Стефаноса). Породица Андреоу данас живи у Коринту, где се преселила из Атине, јер је Јанис као ватрогасни капетан тамо добио премештај.
– Фолклором сам почела да се бавим почетком деведесетих година, са једном дивном генерацијом играча и у почетку са чувеним чика Живом, а онда са још чувенијим Рачом. Не само што сам играла него сам са својим колегама Јацом, Сандром и Зокијем имала и дечју групу са којом смо радили. Играла сам и док сам студирала у Новом Саду и није било лако, три пута недељно сам долазила на пробе. Фолклор сам обожавала не слутећи шта ће ми све лепо у животу донети – почиње причу Зорана Опачић Андреоу.
И онда је стигла 2007. година и учешће на фестивалу у Турској.
– Фестивал се одржавао усред мог испитног рока и нисам хтела да идем. Мама ме ја наговарала – каже иди, биће испитних рокова, али оваквог фестивала неће. Као да је знала – смеје се док прича Зорана.
На фестивалу, у истом хотелу, било је и фолклорно друштво из Грчке.
– Још је занимљивије да је то друштво стигло уместо једног другог. Као да је све било суђено. Јаниса сам упознала другог – трећег дана, дружили смо се, разменили телефоне. Почело је дописивање, па позив да одем у Грчку, па да Јанис дође у Србију. И шта да кажем, 2009. године смо се верили, а наредне године и венчали – присећа се Зорана.
У кући увек весело
Зорана каже да им је у кући увек весело. Играју се грчке и српске игре, уче кораци…
– Пустимо музику на компјутеру, заиграмо, запевамо, учимо српске игре и кораке, баш као и грчке. Марко и Стефан воле Коринт и Грчку, али јако воле и Зрењанин и Србију. Баш као и Јанис и ја – истиче Зорана.
Зорана и Јанис венчали су се у Градској кући у Зрењанину 2010. а наредне године у цркви у Грчкој. Првих година су живели у Атини, да би се онда преселили у Коринт, због Јанисовог посла. Коринт је и Јанисово родно место.
– Није било лако ни у почетку, није ни сада, али љубав је све учинила много лакшим. Проблем ми је био језик, наравно. Учила сам га са телевизије и из књига. То није лак језик ни за говор ни за писање. Но, савладала сам га тако да сам са старијим сином до прошле године радила домаће задатке, а мислим да га говорим исправније од неких Грка, јер јако пазим кад причам и пишем – наглашава наша саговорница.
Зорана каже да у Грчкој нема много пријатеља, али те које је стекла, то су они прави, за цео живот. Има неколико пријатељица Гркиња са којима понекад попије кафу, кад се пронађе слободног времена.
– Стефан је крштен у Србији, а Марко у Грчкој, тако да имају различите куме или ноне, како се зову у Грчкој. Говоре и читају српски, још не пишу на српском. Обојица играју фолклор и то ме баш јако радује. Млађи ми је рекао – морам да играм фолклор, да пронађем себи жену, баш као што је тата тебе нашао – уз осмех завршава ову лепу причу Зорана Опачић Андреоу.
Ж. Балабан