НАСТАВНИЦА ГОРДАНА МИЋИЋ ДОБИТНИЦА НАГРАДЕ „НЕСТОР ДИМИТРИЈЕВИЋ” С љубављу испратила десет генерација САД ИМА САМО ЈЕДНОГ ПРВАКА
ЗРЕЊАНИН: Наставница Гордана Мићић у образовању бележи пуних 38 година радног стажа.
Предавала је ђацима у ОШ „Јован Цвијић” у Зрењанину, а и сама је била ученица исте школе, тада под називом „Владимир Назор”.
После преданог и посвећеног рада, Гордана Мићић је у пензији, а недавно јој је уручена награда „Нестор Димитријевић”, којом од прошле године локална самоуправа одаје признање васпитачима, учитељима, наставницима и професорима. Награду је добила у категорији наставник разредне наставе у основној школи.
- Награде наравно радују, али мене су две ствари посебно усрећиле. Једна је што ме је, а да нисам ни знала, за ову награду предложила моја школа, колектив, моје колеге. А друга је што је, на свечаном уручењу награде, прочитано образложење због чега сам од толико вредних и посвећених учитеља награду ове године заслужила баш ја. То ме је посебно дирнуло и то ми је било јако важно – прича Гордана Мићић.
Учитељица свом унуку
Гордана каже да ужива у пензији, и да је сад учитељица једном ђаку - свом унуку који је кренуо у први разред.
- Могу да кажем да сам у животу имала среће. Посебно у избору онога чиме ћу се бавити. То што сам волела свој посао и што сам у њему уживала држало ме је током целе каријере. Радила сам и усавршавала се, а да ме на то нико није терао. До краја свог радног века сам имала исту жељу - да уводим новине, да пробам, да нешто ново дам свакој генерацији... Захвална сам што сам за све то имала енергије, воље и здравља - поручује Гордана Мићић.
Мислила је да је математика њена љубав и да ће то бити њен животни позив, али је врло брзо схватила да је у ствари њен позив у животу – да буде наставница.
Прве генерације су желеле све што им се понуди и могле су све. Дигитални садржаји су учинили да је дечја пажња јако кратка и нестална
- Сећам се своје прве генерације. Била сам млада, пуна знања и ентузијазма, али сам врло брзо схватила колико још много имам да учим. И то сам и радила током целе каријере. Данас сам поносна што сам са истим еланом радила на почетку као и на крају каријере, са истом љубављу испраћала једну по једну, чак десет генерација ђака - истиче Гордана.
Много тога мењало се у окружењу и друштву, статусу просветних радника и систему образовања. Мењала су се деца, а и родитељи.
- Прве генерације су желеле све што им се понуди и могле су све. Дигитални садржаји су учинили да је дечја пажња јако кратка и нестална. Због тога се променила и динамика часа. Пред наставником су велики изазови, да неколико пута у току једног часа враћа пажњу - истиче Гордана.
Текст и фото: Ж. Балабан