NASTAVNICA GORDANA MIĆIĆ DOBITNICA NAGRADE „NESTOR DIMITRIJEVIĆ” S ljubavlju ispratila deset generacija SAD IMA SAMO JEDNOG PRVAKA
ZRENJANIN: Nastavnica Gordana Mićić u obrazovanju beleži punih 38 godina radnog staža.
Predavala je đacima u OŠ „Jovan Cvijić” u Zrenjaninu, a i sama je bila učenica iste škole, tada pod nazivom „Vladimir Nazor”.
Posle predanog i posvećenog rada, Gordana Mićić je u penziji, a nedavno joj je uručena nagrada „Nestor Dimitrijević”, kojom od prošle godine lokalna samouprava odaje priznanje vaspitačima, učiteljima, nastavnicima i profesorima. Nagradu je dobila u kategoriji nastavnik razredne nastave u osnovnoj školi.
- Nagrade naravno raduju, ali mene su dve stvari posebno usrećile. Jedna je što me je, a da nisam ni znala, za ovu nagradu predložila moja škola, kolektiv, moje kolege. A druga je što je, na svečanom uručenju nagrade, pročitano obrazloženje zbog čega sam od toliko vrednih i posvećenih učitelja nagradu ove godine zaslužila baš ja. To me je posebno dirnulo i to mi je bilo jako važno – priča Gordana Mićić.
Učiteljica svom unuku
Gordana kaže da uživa u penziji, i da je sad učiteljica jednom đaku - svom unuku koji je krenuo u prvi razred.
- Mogu da kažem da sam u životu imala sreće. Posebno u izboru onoga čime ću se baviti. To što sam volela svoj posao i što sam u njemu uživala držalo me je tokom cele karijere. Radila sam i usavršavala se, a da me na to niko nije terao. Do kraja svog radnog veka sam imala istu želju - da uvodim novine, da probam, da nešto novo dam svakoj generaciji... Zahvalna sam što sam za sve to imala energije, volje i zdravlja - poručuje Gordana Mićić.
Mislila je da je matematika njena ljubav i da će to biti njen životni poziv, ali je vrlo brzo shvatila da je u stvari njen poziv u životu – da bude nastavnica.
Prve generacije su želele sve što im se ponudi i mogle su sve. Digitalni sadržaji su učinili da je dečja pažnja jako kratka i nestalna
- Sećam se svoje prve generacije. Bila sam mlada, puna znanja i entuzijazma, ali sam vrlo brzo shvatila koliko još mnogo imam da učim. I to sam i radila tokom cele karijere. Danas sam ponosna što sam sa istim elanom radila na početku kao i na kraju karijere, sa istom ljubavlju ispraćala jednu po jednu, čak deset generacija đaka - ističe Gordana.
Mnogo toga menjalo se u okruženju i društvu, statusu prosvetnih radnika i sistemu obrazovanja. Menjala su se deca, a i roditelji.
- Prve generacije su želele sve što im se ponudi i mogle su sve. Digitalni sadržaji su učinili da je dečja pažnja jako kratka i nestalna. Zbog toga se promenila i dinamika časa. Pred nastavnikom su veliki izazovi, da nekoliko puta u toku jednog časa vraća pažnju - ističe Gordana.
Tekst i foto: Ž. Balaban