(ФОТО, ВИДЕО) „ДНЕВНИК” У ПОСЕТИ СПЕЦИЈАЛНОМ РЕЗЕРВАТУ ПРИРОДЕ „ОКАЊ БАРА” Слано језеро ОСТАЛО ОД ПАНОНСКОГ МОРА

Под окриљем заштите прве категорије, Окањ бара просторно и територијално налази се на простору Града Зрењанина и општине Нови Бечеј, а окружују је насеља Елемир, Тараш, Кумане и Меленци. 

Заједно са Сланим Коповом и Баром Русандом, Окањ бара је једно од три најрепрезентативнија очувана слана језера, смештена у палео – меандрима реке Тисе. Чињеница је да Војводина представља типично агрокултурно подручје где су сви типови природних станишта угрожени фрагментацијом и просторном изолацијом, те су с тим у вези,чланови Друштва за заштиту животне средине „Окањ” из Елемира препознали важност очувања ових станишта. Убрзо су, заједно са Покрајинским заводом за заштиту природе и Друштвом за заштиту и проучавање птица Србије кренули у акцију заштите.

Успели смо да спречимо пропадање

– Сматрали смо да ће и предео око Окањ баре бити уништен и деградиран на разне начине, те смо желели да тај сценарио превенирамо и успели смо у томе. Са друге стране желели смо да помогнемо и локалном становништву зарад, на пример, екстензивног пашарења, те нам пашњаке у другом степену заштите одржава око 3.000 грла на површини од око 1.800 хектара, на колико се они простиру. Други степен заштите се иначе спроводи на површини већој од 2.000 хектара, но ту спадају још и мочваре, канали, трстењаци на којима се не обавља испаша  – каже за „Дневник” потпредседник Друштва за заштиту животне средине „Окањ – Елемир” и координатор у Управи СРП „Окањ бара” Милош Бибин.

Летос смо обишли СРП „Слано Копово”, међутим са сушним периодом, бара је била без воде, а земља напукла, те смо се понадали да ћемо сада имати ипак прилике да видимо слано језеро у свом пуном капацитету. 

Међутим, на терену нас дочекује ипак другачија слика. Подручје оковано мразом, око нас све је бело, да нам се у даљини чини да су се небо и земља у једној линији дотакли.

Стижемо до језера и затичемо праву зимску идилу, јер у њему воде, по нашој слободној процени, можда има на дубини од двадесетак центиметара, али у зимским условима, цело језеро је залеђено. Наравно да смо пробали прошетати леденом површином, но под нашим ногама, лед је крцкао, а неки од нас су успели и да упадну у оним деловима у којима се и није баш најбоље формирао. 

– Резерват заузима површину од 5.480 хектара, а Окањ бара припада првом степену заштите и има око 165 хектара. Трећем степену припадају ораничне површине. На овом подручју очуване су специфичне слатинске заједница које се јављају на влажним песковима и исушеним слабо заслањеним барама и депресијама. Специфичност простора одређена је и очуваном мочварном вегетацијом заслањених станишта – прича наш саговорник. 

Невероватан број биљних врста

У Резервату је регистровано 184 биљних врста, док је у групи национално и међународно значајних врста биљака забележено 28 врста и подврста. Од тога је у категорији строго заштићених наведено осам таксона, а неки од њих су Шварценбергова боквица, врањемил, жутеница,  панонски звездан, који расте уз тршћаке и на влажној слатини, затим слатинска паламида, позни зумбул, лепљиви пуцавац, пурпурноцрни лук, чија бројност популације достиже око 50 јединки. 

Што се тиче анималног света, присутна је ретка врста инсекта, панонски ендем, Acrida ungarica, а уочена је и нова врста у фауни Србије, која има статус строго заштићене Theophilea subculindricollis, али и Stulurus flavipes, која је међународно угрожена врста. У оквиру резервата постоји и чешњарка.

Богатство фауне птица огледа у гнежђењу ретких врста чапљи у мешовитој колонији, а ту су и властелице, црвеноноги спрудник и цврчић тршчар. Заиста смо се надали да ћемо објективом успети да забележимо неке од летачица, а у тој мисији спасили су нас ждралови, који као да су „осетили” наше мисли, и у јату су заиграли птичји плес изнад наших глава. 

Овде живи неколико колонија текуница

На степским фрагментима који су на вишим теренима око Окања живи и неколико мањих колонија текуница, која је према нашем закону, строго заштићена врста, глобално је угрожена и налази се на Светској црвеној листи.

– Последњих пет година имамо проблем недостатка воде и дисбаланса између надземних и подземних вода, па како вода дође, а брзо се повуче, те је лети корито баре суво, док је зими присутно тек нешто мало воде. Наша је идеја да покушамо воду што дуже да задржимо и сходно томе смо покренули један пројекат „Унапређење управљања водним режимом у СРП Окањ бара” који је у току. Имали смо проблема са узнемиравањем птица, али и ловом, међутим разговарали смо са ловцима и нашли смо заједничко решење. 

Велики проблем представљало је и индустријско постројење, с обзиром на то да је фабрика испуштала отпадне воде директно у бару Окањ, а ми смо успели са руководством да постигнемо договор и затворимо тај испуст. Требало је и неколико година да прође да се бара ревитализује, а то смо урадили експлоатацијом трске – прича Бибин. 

Што се тиче туризма, Милош каже да немају великих могућности. Углавном су то организоване посете бициклистичких тура, а довели су и љубитеље равничарења.  Са децом из школе из Елемира, такође проведу дан у природи, јер се едукација о чувању природних вредности постиже од малих ногу. 

Ивана Бакмаз
Фото: С. Шушњевић и К. Шибул

Okanj bara, jedno od tri slana jezera, ostatak Panonskog mora pic.twitter.com/BeFQdGoIMx

— Svetolik Marković (@SvetolikMarko) January 19, 2025