БИЦИКЛОМ КРОЗ ВОЈВОДИНУ: ПЛАНДИШТЕ (1) Називано по грофу и румунској принцези

Да ли због кише која је до пре пар минута падала или што у Пландишту није остало много потенцијалних шетача - тек, центар места био је потпуно пуст. Доминира кућа у којој се налази седиште општине Пландиште. Лепо је одржавана са раскошном фасадном пластиком. Кућа је некада била летњиковац, власништво велепоседника Вожинга из Будимпеште а саграђена је 1889. 

У центру, окружена високим дрвећем, налази се и римокатоличка Црква мајке божије краљице Крунице. Већ 1788, дакле  непуну годину по доласку Немаца, саграђена је молитвена кућа, богомоља,  од дрва,  без торња и са једним звоном,  позната под именом Јозефглоцке и кућа  за свештеника. Већ 1809. у овом насељу живело је 1.068 становника. 

Римокатоличка црква у Зичидорфу је почела да се гради  1806. а завршена је 1813. Новцем Аустријског државног ерара (касе) 1834. црква је поправљена и купљена су 4 звона  која и данас постоје. Две године касније  купљен је и постављен торањски сат. Црква има положај православне, претпоставка је да су темеље ударили  први становници - православни Румуни, а да су нови  колонисти, Немци, практични као и увек, на већ потојећим темељима изградили цркву.

Крајем периода под турском владавином, дакле у другој половини 17. века, први пут се помињу насеља Морминт – данашње Пландиште. Морминц или Морминће, што на румунском значи гробље, по одласку Турака 1717. бројало је 44 дома. Управа Коморе у зиму 1787. и у пролеће 1788. насељава Немце из Грапца, Хацвелда (садашњи Жомбољ), Велике и Мале Јече и Остерна (сва су насеља данас у Румунији) на ово морминтско добро. Тада су дошле 123 немачке породице. Нову колонију колонисти су назвали по председнику Коморе, грофу Карлу Зичију, Зичидорф. Ова колонизација припадала је петој колонизацији под монархијом, која је носила назив терезијанска и јозефинско–леополдинска или колонизација под Јосифом Другим која обухвата временски период од 1781. до 1800. 

Села из времена јозефинске колонизације, коме припада и Зичидорф, већа су и боље уређена од оних из времена Марије Терезије. Општинске куће биле су угледније, а за своје издржавање добиле су сесију земље (34 ланца) и утрину. Поред општинских кућа, изграђени су угледни бележнички станови, за чије издржавање је одређена половина сесије и ливада. Године 1888. изграђена је нова зграда општине, не зна се која је то била тачно, а 1908. зграда садашњег суда у којој је била смештена зичидорфска општина. На месту где је данас катастар био је бележников стан. 

Школа постоји од настанка насеља. Забележено је да је 1835. учитељ био неки Петер Боден и да је школа имала 192 ученика. Настава је ишла на немачком и мађарском језику. Држава је преузела школе 1869. када је зичидорфска народна школа прерасла у „општинску“. 

Међу колонистима у том периоду било је и много занатлија, нарочито ткача. Отуда међу Немцима у Банату и Бачкој толико имена Вебер (ткач)

Ондашње куће су имале своје бројеве, а истим бројевима биле су означене и њиве појединих домаћинстава, тако да су суседи у селу били суседи и на њивама.

Банат је у то време био тежак за становање, пошто је знатан део био под мочварама. Маларија је била распрострањена и косила је многе животе. Најважнији посао био је исушивање Алибунарског и Иланџанског рита. Године 1833. становници Зичидорфа прокопали су канал у дужини једне миље, како би своја добра заштитили од честих поплава.

Остала само табла 

Железничка станица саграђена је 1891. у терезијанском стилу. Одавно је пуста - прво је укинут путнички, па теретни саобраћај а на крају је извађена и сама пруга. Остао је само зарђали натпис “Банатско Пландиште” и као и табла “Путничка благајна - отвара се на 30 минута пре поласка воза”. У самој згради станице призор који сам видео више десетина пута широм Војводине - разбацан намештај, инвентар, некадашње књиге са евиденцијама проласка возова...

Поред Железничке станице налази се још један напуштени објекат - некадашња циглана која је исто тако већ деценијама затворена.

Зичидорф је 1854. имао чак 2.037 становника. Прва апотека је отворена 1864 – први апотекар био је Ладислав Роза, а 1866. насеље је добило пошту. Зичидорфска народна банка отворена је 1883, а жандармеријска станица 1885. Железничка станица је отворена 4. маја 1889. а телефон је спроведен 1895 а први артерски бунар избушен је 1886.

Српска војска је ушла у Зичидорф 12. новембра 1918. Две године касније Зичидорф је припојен Вршачком срезу.

На општинским изборима 6. новембра 1927. изабрано је ново општинско представништво, а 14. новембра исте године изабран је за председника општине Јулијус Тирк. Већину становника тада су чинили Немци, преко 80 одсто, да би данас Срби били већински, преко 59 одсто. Насеље ново име добија након Првог светског рата – Мариолана – по румунској принцези Марији која је постала жена краља Александра Карађорђевића. Поменућемо и податак да су краљ и краљица са својом свитом тада радо долазили у лов у околини Пландишта, према Великом Гају и Купинику, који је тада носио име у част краља, Александров Гај. 

Следеће недеље на овом месту наставак приче о Пландишту, његовом гробљу, рибњаку “Багер”, Српској православној цркви и занимљивостима из међуратне и послератне историје места.

Роберт Чобан