Бака Мира Јоцић из Ченте прославила 96. рођендан

Примајући наше честитке, захваљује се и потврђује нам да је имала леп живот. Разговор настављамо са унуком Марином.

– Бака је пореклом из Идвора, али је цео живот провела у Ченти. Она и деда Жика, који је умро млад, са 52 године, држали су чувену кафану „Код Шербуља“, све док деда није преминуо. Онда су посао преузели најстарији стриц и стрина, а бака се пензионисала. Дуго је после била шнајдерка. Нема Ченћанке којој хаљину није сашила – прича Марина.

У том, како бака Мира каже, лепом и милом животу, са Жиком је изродила тројицу синова – Саву, Живка и Драгољуба. Од њих има петоро унучади – Жељку, Јелену, Мићу, Далибора и Марину. Ту су и праунучад Теа, Андрија, Матија, Никола, а на путу је и Софија. Бака Мира је доброг здравља, покретна и заинтересована за све.

– Прати оно што је интересује. Пре је гледала серије, сад каже да су безобразне, па их не гледа. Прати „ТВ Слагалицу“ и вести. Не пропушта мечеве Новака Ђоковића. Јако је волела Тита и кад год има нешто на телевизији из тог времена, воли да погледа. Има мобилни телефон и њиме се служи. Сад, нажалост, више нема другарица у селу са којима је пила кафу и дружила се. Мени испегла веш, скува ручак. И што ми је најважније, толико је добра и топла особа. Она мене смирује кад дођем нервозна са посла. Сад зими воли да ложи шпорет, а у пролеће и лето воли своју баштицу. И нашу куцу Малишу. Њега баш јако воли – прича Марина, која живи са баком и брине се о њој.

- Уствари, бринемо се једна о другој - додаје Марина.

Бака Мира Јоцић пије само три лека, а колико је доброг здравља говори и то да су је лекари, приликом превентивних прегледа у селу пре неколико година, сликали као пример како се и у позним годинама може бити здрав и виталан. Волела је да иде у бање, нема оне у Србији у којој није била. Докле год је могла, ишла је и на море.

– Баба је водила здрав живот, није никад пушила, није пила алкохол. Не једе масно, обавезно једе воће, пије млеко и што је, верујем најважније, има само позитивне мисли. Мени стално говори да у животу жена мора да ради и да живи за своју децу. Мисли да ју је, зато што је тако радила, Бог до данас сачувао – каже Марина.

Рођендан, и то 96. није могао да прође без друштва и, наравно, рођенданске торте. Сви од бака Мириних најмилијих, који су могли да дођу на рођендан, били су ту. Они који нису, честитали су јој рођендан телефоном.

– Зовемо ми њу, а врло често зове и она нас, кад се зажели. Све памти, све зна, а наше животе је испунила љубављу, милошћу и добротом – истиче Душан Павловић, бака Мирин рођак, који нам је и јавио ову лепу вест.

Ж. Балабан