Бачкопаланачке плаже: Купање у Дунаву можда није модерно, али је бесплатно!
Од средине јула, а тада је некако овде и почело право лето, Паланчани се селе на леву обалу Дунаву. На тој обали, а са ње се лепо види и чини се да је на дохват руке средњовековна варошица Илок у Хрватској, налазе се три плаже.
На Дунаву је Градска плажа, пар стотина метара узводно је плажа на обали заливног језера “Тиквара” коју од Дунава дели једва неколико десетина метара, а низводније, тамо где је и овдашње пристаниште и позната “Калош“ чарда, плажа “Багер”. И док се на прве две плаже које су ближе центру купају, углавном житељи Нове и Бачке Паланке, на Багеру освежење налазе становници Старе Паланке. На све три плаже поред купача присутни су и лабудови, а њихови заштитници кажу да их у овом делу приобаља Дунава има скоро 400.
Ових дана најпосећенија је плажа на језеру, вода је топла, плитка, идеална за децу, њихову контролу, а због ниског водостаја места има за све. Општинска установа за спорт и рекреацију “Тиквара” обезбедила је чесме, на пристојној удаљености, тушеве, бурад за отпатке, кабине за пресвлачење, уређени су после високе воде терени за мале спортове, плажа преорана. Ту, између две воде, језерске и дунавске, постављени су и склепани столови са клупама, па се мези, пијуцка, крчка нешто у котлићима или цврчи на роштиљу. Неке породице овде и кампују по пар дана. Редовних посетилаца ове плаже је доста, веле да можда некоме није модерно да се купа у овој води, али њима је сасвим добро и сем сладоледа, лубеница и куваних кукуруза, ладног пива и сокова све друго је бесплатно. Водостај је низак, па је испод мостића који повезује језерску плажу са платоом где је стари скелски прелаз и Стара чарда “Дунав”, ток воде престао. Пар стотина метара узводно, код Попова, вода још улази у језеро, танко, али довољно да бројни чамци могу из Тикваре да уплове у Дунав и да се врате.
Градска плажа је уређена, има лепу терасу, фонтану, наткривени бар, део воде у Дунаву намењен за купање обележен је бовама, ту су спасиоци и чамци за спасавање, чесме, тушеви, пар кабина за пресвлачење, терени за одбојку и рукомет на песку, ту је одмах и шума са хладовином... Ту се купају мало одважнији, они који сматрају да је дунавска вода чистија, али и хладнија од језерске, то је место за тинејџере, али и за пензионере који су се некада овде купали, а сада на столовима испод столетних стабала играју покер, ајнц, рауб, реми...
Пре другог светског рата, али и за време Аустроуграске постојао је овде штранд, постојало је пристаниште на садашњој локацији Спортске хале. До плаже се долазило скелским путем, мостићем преко Дунавца, односно до штранда се долазило стазом кроз шуму са пристанишног платоа.
Паланачки штранд имао је благајну и стан домара, женску и мушку чешљаоницу са огледалима и прибором, а било је и 180 кабина. Неке су биле закупљене на пар сезона и биле су фамилијарне, а неке су биле сезонског карактера са дневним, недељним, месечним изнајмљивањем. Записано је да су кабине имале врата са бравама са унутрашње стране, клупе, огледала, чивилук, а стаза кроз песак до кабина имала је дашчани под.
Власник штранда био је извесни господин Линденшмит чија вила у центру Бачке Паланке и данас плени својом архитектуром и била је једина вила у овој вароши, а данас је у њој дечји вртић. Интересантно је да су на штранду биле и две кућице-кабине Б. Хоровица и Л. Драндарског. Био је на плажи, кажу старе књиге, и ресотан за попити и појести, могло се картати, била је и куглана, могао се играти шах. За представнице лепшег пола ту је на располагању био и фризерски салон, били су хангари за чамце, односно скиф и килбот, па справе за вежбање и клупе за седење на којима су дежурале баке и деке који су пазили на унучад.
Свега тога је било и давно пре нас, али није било бесплатно, веле Паланчани. Зато и не кукају пуно ште ће нови олимпијски базен у непосредној близини језера и Градске плаже ускоро бити отворен и што ће цена целодневног купања износити 250 динара за одрасле, а 100 динара за децу старију од 10 година. По вољи, веле ко воли купањац у базену нека плати, а ко воли да се купа у реци и језеру, како су се освежавали вековима њихови преци, све то има забадава.
М. Суџум