Bačkopalanačke plaže: Kupanje u Dunavu možda nije moderno, ali je besplatno!

Na Dunavu je Gradska plaža, par stotina metara uzvodno je plaža na obali zalivnog jezera “Tikvara” koju od Dunava deli jedva nekoliko desetina metara, a nizvodnije, tamo gde je i ovdašnje pristanište i poznata “Kaloš“ čarda, plaža “Bager”. I dok se na prve dve plaže koje su bliže centru kupaju, uglavnom žitelji Nove i Bačke Palanke, na Bageru osveženje nalaze stanovnici Stare Palanke. Na sve tri plaže pored kupača prisutni su i labudovi, a njihovi zaštitnici kažu da ih u ovom delu priobalja Dunava ima skoro 400.

Ovih dana najposećenija je plaža na jezeru, voda je topla, plitka, idealna za decu, njihovu kontrolu, a zbog niskog vodostaja mesta ima za sve. Opštinska ustanova za sport i rekreaciju “Tikvara” obezbedila je česme, na pristojnoj udaljenosti, tuševe, burad za otpatke, kabine za presvlačenje, uređeni su posle visoke vode tereni za male sportove, plaža preorana. Tu, između dve vode, jezerske i dunavske, postavljeni su i sklepani stolovi sa klupama, pa se mezi, pijucka, krčka nešto u kotlićima ili cvrči na roštilju. Neke porodice ovde i kampuju po par dana. Redovnih posetilaca ove plaže je dosta, vele da možda nekome nije moderno da se kupa u ovoj vodi, ali njima je sasvim dobro i sem sladoleda, lubenica i kuvanih kukuruza, ladnog piva i sokova sve drugo je besplatno. Vodostaj je nizak, pa je ispod mostića koji povezuje jezersku plažu sa platoom gde je stari skelski prelaz i Stara čarda “Dunav”, tok vode prestao. Par stotina metara uzvodno, kod Popova, voda još ulazi u jezero, tanko, ali dovoljno da brojni čamci mogu iz Tikvare da uplove u Dunav i da se vrate.

Gradska plaža je uređena, ima lepu terasu, fontanu, natkriveni bar, deo vode u Dunavu namenjen za kupanje obeležen je bovama, tu su spasioci i  čamci za spasavanje, česme, tuševi, par kabina za presvlačenje, tereni za odbojku i rukomet na pesku, tu je odmah i šuma sa hladovinom... Tu se kupaju malo odvažniji, oni koji smatraju da je dunavska voda čistija, ali i hladnija od jezerske, to je mesto za tinejdžere, ali i za penzionere koji su se nekada ovde kupali, a sada na stolovima ispod stoletnih stabala igraju poker, ajnc, raub, remi...

Pre drugog svetskog rata, ali i za vreme Austrougraske postojao je ovde štrand, postojalo je pristanište na sadašnjoj lokaciji Sportske hale. Do plaže se dolazilo skelskim putem, mostićem preko Dunavca, odnosno do štranda se dolazilo stazom kroz šumu sa pristanišnog platoa.

Palanački štrand imao je blagajnu i stan domara, žensku i mušku češljaonicu sa ogledalima i priborom, a bilo je i 180 kabina. Neke su bile zakupljene na par sezona i bile su familijarne, a neke su bile sezonskog karaktera sa dnevnim, nedeljnim, mesečnim iznajmljivanjem. Zapisano je da su kabine imale vrata sa bravama sa unutrašnje strane, klupe, ogledala, čiviluk, a staza kroz pesak do kabina imala je daščani pod.

Vlasnik štranda bio je izvesni gospodin Lindenšmit čija vila u centru Bačke Palanke i danas pleni svojom arhitekturom i bila je jedina vila u ovoj varoši, a danas je u njoj dečji vrtić. Interesantno je da su na štrandu bile i dve kućice-kabine B. Horovica i L. Drandarskog. Bio je na plaži, kažu stare knjige, i resotan za popiti i pojesti, moglo se kartati, bila je i kuglana, mogao se igrati šah. Za predstavnice lepšeg pola tu je na raspolaganju bio i frizerski salon, bili su hangari za čamce, odnosno skif i kilbot, pa sprave za vežbanje i klupe za sedenje na kojima su dežurale bake i deke koji su pazili na unučad.

Svega toga je bilo i davno pre nas, ali nije bilo besplatno, vele Palančani. Zato i ne kukaju puno šte će novi olimpijski bazen u neposrednoj blizini jezera i Gradske plaže uskoro biti otvoren i što će cena celodnevnog kupanja iznositi 250 dinara za odrasle, a 100 dinara za decu stariju od 10 godina. Po volji, vele ko voli kupanjac u bazenu neka plati, a ko voli da se kupa u reci i jezeru, kako su se osvežavali vekovima njihovi preci, sve to ima zabadava.

M. Sudžum