Венци и цвеће код споменика „Балада вешаних"
Сећање на жртве које су страдале пре 83 године “Слобода није дата, већ изборена крвљу и животима“
На хладно новембарско јутро, 18. новембра 1941. године, Суботица је занемела пред страхотом – петнаест младих људи, међу којима и једна жена, висило је на вешалима испред зграде данашњег суда.
Њихов једини "злочин" био је отпор фашистичком режиму. Да њихова жртва никада не падне у заборав, данас, 83 године касније, грађани, представници локалне власти и ученици суботичких школа положили су венце и цвеће код споменика "Балада вешаних".
Председник Градског одбора СУБНОР-а, Александар Токовић, истакао је важност преношења идеје слободе на будуће генерације.
“Наша одговорност је да младима објаснимо да слобода није дата, већ изборена крвљу и животима. Ово је дан када их подсећамо на цену коју су наши преци платили, али и на обавезу да је чувају и бране”, рекао је Токовић.
Ученици Основне школе „Иван Горан Ковачић“ и Политехничке школе придружили присусвовали су обележавању овог дана.
Суботица, иако далеко од фронтова, претрпела је огромне губитке. На скупу изнет је податак да је током рата Суботица је изгубила 7.032 живота војника и цивила.
Овај дан је подсетник на неопходност очувања добрих односа међу народима како би се спречило понављање историје.
Међу присутних био је и Геза Бабијановић, син једног од осуђеника којем је у последњем тренутку поштеђен живот.
“Мој отац је био осуђен на смрт, али је, док је стајао у реду за вешање, стигло помиловање. Мајка, тада трудна са мном, била је присутна. То је био тренутак који је променио судбину моје породице. Отац је депортован у Дахау, где је дочекао слободу”, рекао је Геза.
На месту где су обешени млади антифашисти, 1967. године подигнут је споменик „Балада вешаних“, дело вајара Нандора Глида, који је и сам преживео ужасе логора. Овај споменик не представља само сећање на жртве, већ и опомену да се слобода никада не сме узимати здраво за готово.
Суботица, данас град мира и мултикултуралности, не заборавља своју тешку прошлост. Сећање на петнаест младих људи, који су животе дали за слободу, остаје трајни симбол борбе против мржње и неправде.
С.И.