АРХЕОЛОШКЕ ТАЈНЕ ТИТЕЛСКОГ БРЕГА „Сведок брдо” открива живот ПРЕДАКА од праисторије до славне војне прошлости (ФОТО,ВИДЕО)
Тителски брег има богато наслеђе, а осим геоморфолошких и биолошких аспеката, културне вредности су такође један од разлога зашто је он добио титулу Специјалног резервата природе.
Читава општина Тител има богату историју, а у Установи за заштиту природе „Тителски брег” креиран је мини музеј који баштини сталну поставку „Сведок брдо”, осмишљену тако да се посетиоци током кружне шетње упознају са раскошним наслеђем којим се овај крај дичи. .
– На почетку саме поставке је представљен геолошки део, који говори о старости Тителског брега, а главни део поставке посвећен је његовом приказу прошлости, од периода човековог првог насељења на ове просторе па надаље – прича нам археолог у УЗП „Тителски брег” Бранка Несторовић. Креће се од неолита и првих трагова човековог присуства, односно млађег Каменог доба, затим идемо кроз метално доба праисторије, од бакарног, бронзаног до гвозденог. Једним симболичним преласком идемо у нову еру и залазимо у трагове римског присуства и уопште збивања у касном античком периоду, а затим идемо ка ранијем средњем веку са сеобом народа, представљено са променама које су се у наредноим периоду десиле, кроз доминацију Бугара, затим дужу доминацију Угара, када се јако развија Тител као град. Након тога прелазимо на доба турске власти од неких век и по, а представљен је и живот током аустријске власти, односно Шајшкашког батаљона, као неки период славне војне прошлости народа са ових простора.
Обод Платоа Тителског брега одувек је имао идеалне услове за живот, о чему сведоче и археолошки налази, а Биљана каже да је било више разлога за то.
– Стратешки положај био је одличан, становници су били заштићени од поплава, ако узмемо у обзир да су до пре неколико векова воде Тисе и Дунава биле разливене, а тло је бивало углавном поплављено, па су често најбољи услови за живот били на брегу. Тиса је била важна као извор хране, али и као саобраћајна комуникација. Такође, Плато је био идеалан за обрадиве површине које су до данас од изузетног значаја, а падине Тителског брега су биле одлична паша за стада. То су све разлози због континуираног насељавања становништва, а интересантан разним народима да га освоје...
Локалитет Феудвар је иначе у највећој мери истражено као насеље, а на лицу места сазнали смо да се оно налази на ивици североисточне стрме стране Платоа. Овај моћни град био је заштићен бедемом од барске глине са арматуртом од дрвета.
– Дуго година је истраживан у континуитету, у сарадњи Музеја Војводине и Слободног универзитета из Берлина, све до 90. -их година, када је пројекат заустављен. До тада је Феудвар истраживан као метропола из времена бронзаног и гвозденог доба, која се налазила на главној саобраћајници између источног Медитерана и континенталне Европе, и сва трговина и контакти су у ствари ишли преко Феудвара. То је био утврђен град са земљаним бедемом, ровом око њега, али и мостом који је по потреби дизан и спуштан. Најгушће је био насељен у оквиру бедема, са широким и пространим подграђем изнад њега. На непуних километар удаљености, налазила се Стубарлија, локалитет који је представљао некрополу града, па се паралелно могао пратити начин живота, у свим сегментима, али и промене које су текле еволуцијом – појашњава нам Бранка Несторовић, додавши да се у Феудвар не може ући.
Мини музеј „Сведок брдо” уређен је едукативним таблама на којима је исписана суштина коју одликује сваки временски период. Текст је поткрепљен разним артефактима, репрезентима испричане прошлости, као визуелни ефекат уметности којом су ономад живели.
– Наша идеја је била да и тај сегмент наслеђа представимо јавности, јер ми немамо локалитет који је уређен за такву врсту посете, а ни као установа немамо музеј нити могућност да представимо оригиналне експонате. Зато су нам конзерватори урадили потпуно идентичне реплике оригиналних археолошких проналазака.
Уредно послагани реплике, свака прича за себе, и поред сваке стоји кратак опис за шта се користила и где је пронађена, од посуда пронађених код Вилова, преко појаса од бронзе пронађеног на локалитету Три у Тителу, до посуда за жито, кадилице, више пехара, па чак и реплика дечје игачке, украса фасаде са куће, све са локалитета Феудвар код Мошорина. Стубарлију представљају реплике шоља и пехара и урни, уз приказ скице како је по налазу она изгледала у оригиналу. Ту су и реплике идола, фибула од бронзе и слично. У музеју је изложен и случајан налаз – луксузни појас од сребра типа мраморац, врхунски рад каже Бранка, који потиче из петог века пре нове ере. Сви оригинали чувају се у Музеју Војводине .
Ивана Бакмаз