Бачка Паланка покренула процес стварања е-управе

Веле да је данас тешко замислити чак и мање компаније, без обзира на своју примарну делатност, које могу да функционишу без ИТ сектора. Истичу да су у овом делу бачког приобаља Дунава председник општине Бранислав Шушница и руководства општинских јавних предузећа „Стандард“ и „Комуналпројект“ препознали правац развоја и практичне примене ИТ технологије у долазећим временима. Додају да имају јасну визију, уз сагледавање свих потреба јавног сектора за савременом ИТ инфраструктуром, а определили су се за најефикасније, најекономичније и технолошки најбоље решење.          

- Визија увођења Е-управе у Бачкопаланачкој општини обухвата и формирање јединственог ИТ центра јавног сектора – почиње причу мр Мирослав Сићевић, дипломирани инг. техологије и директор ЈП „Стандард“. – Јединствена визија ИТ система за задовољење потреба јавног сектора локалне самоуправе преточена је у пројектни задатак, са емининентним професионалним предузећима која  се баве ИТ. Наша општина је међу првима у Србији приступила изради пројекта јединственог ИТ дата-центра јавног сектора који предвиђа формирање централизованог система за коришће ИТ инфраструктуре са једне локације.

Овде кажу да у Србији локалне самоуправе, фирме, фабрике и државне институције имају сопствене рачунарске центре, пројектоване према максималним потребама док је њихова просечна искоришћеност нижа од 10 одсто, значи десет пута више од потреба. Због тога је оправдана идеја о дата-центру, као врсти услуге, јер сторнира непотребне инвестиције, а корисник плаћа услуге онолико колико их реално користи.              

- Пребацивање ИТ операција у надлежност неке друге компаније која се професионално бави пружањем тих услуга може донети многе бенифите – појашњава Сићевић. – Компанијама се пружа шанса да уштеде много новца, побољшају пословање и фокусирају се на своју примарну делатност. Ово се посебно односи на јавни сектор и локалне самоуправе. Јер, на пример, престанак функционисања неког важног сервиса, који у озбиљним организацијама, за собом повлачи и прекид пословног процеса и може изазвати озбиљне губитке. Због тога је све израженије и повећање нивоа подршке, када су најбитнији процеси у питању, 24 сата пута седам дана, стални мониторинг је неопходан. Постоји неколико начина на који се овакве услуге остварују. Компаније се све чешће одлучују да комплетан дата-центар „држе“ негде на јединственој локацији и у „облаку“ (виртуалном). Када се трошкови оваквог концепта ставе наспрам трошкова традиционалног рачуница је јасна. Чак и да се не узимају у обзир технички аспекти који доносе бројне погодности. Код дата-центра у „облаку“ далеко су мањи трошкови изградње, напајања струјом, хлађења, набавке ИТ и комуникационе опреме, спровођења обуке за инжењере... Када се све наведено израчуна као услуга поменути трошкови су равни нули. О дата-центру брине стручни тим коме је то основни посао и у просторијама које испуњавају далеко више стандарде него већина дата-центара појединачних организација, а поузданост и доступност су веће.            

Стручњаци кажу да је будућност складиштења података и системских параметара у „клауд“-у, односно „облаку“, технологији која је већ неко време присутна.          

  - У савременом пословном свету „Клауд“ се све више шири и постаје део свих сфера живота – тврди Сићевић. – Компаније ће ову технологију користити као платформу за увођење иновација у пословању и креирању нових процеса, а све како би остале конкурентне на тржишту. Компаније ће, свакако преиспитати ширу слику свог ИТ окружења и покренуће поједнастовљење свих процеса на свим нивоима. Поставиће себи задатак да апликације беспрекорно функционишу на заједничкој „облак“ платформи која обједињује све податке, апликације и процесе. „Клауд“ ће све мање бити третиран као технологија, а све више као средство за трансформацију пословања. Четвртина компанија које не буду успеле да изврше трансформацију свог пословања коришћем „клауд“ технологије до краја 2018. године изгубиће тржишну позицију. „Клауд“ ће постати централна тачка која спаја мобилне уређаје као приступне тачке, друштвене мреже као начин комуникације и све остале системе који ће утицати на све сфере живота. По статистичким проценама „клауд“технологија ће расти по стопи од 28 одсто годишње и 2020. године биће главна платформа за подршку пословања на корист појединцима, па и државама.

М. Суџум