Бачка Паланка има излетиште и одмаралиште у Багремари

Бачка Паланка има и једно и друго, али док је језеро „Тиквара” већ поодавно постало омиљено међу Бачкопаланчанима, али и туристима, спортистима и љубитељима рекреативног пецања, дотле је Багремара са одмаралиштем Црвеног крста својеврсно откриће и за саме житеље овог бачког места.

Некада је у овој шуми била касарна, односно центар за обуку Територијалне одбране Војводине са магацинима наоружања, опреме, командном зградом, великом кухињом ... У војној функцији овај део багремове шуме био је до краја прошлог миленијума, односно после агресије НАТО на нашу земљу расформирана је ТО, а локална самоуправа успела је да земљиште са објектима врати у своје власништво. Тада се овде уселила Погранична полиција, али се пре пар година и она изместила на повољнију локацију, па су објекти остали празни. - Биће то пре пет година како ми је синула идеја да би ова оаза, односно плућа Паланке, била идеално место за одмаралиште - каже Бранислав Шобот - Бели, секретар овдашњег Црвеног крста који је на тој функцији од 2006. године. - У Војводини ЦК има одмаралишта у Сомбору, односно Бачком Моноштору и у Вршцу, односно на Вршачком брегу. Локална самоуправа нам је уступила део објеката које смо сопственим радом, мобама, донацијама овдашњих компанија, појединаца, али и помоћи ЦК Горње Аустрије, посебно у финалним радовима, успели смо да створимо едукативни центар за промоцију хуманих вредности. Имамо укупно 600 квадратних метара, 46 лежаја, дивно уређене собе са купатилима, телевизорима, интернетом, ту је сала за предавања, дневни боравак, приручна кухиња, библиотека, решено је грејање, тераса, мобилијар, терен за балоте, шах на отвореном, а травњаке, цвеће и зеленило сами одржавамо...

У великој багремовој шуми која је и резерват ретког цвета кукурјака који је под заштитом, налази се и мањи засад сада великих јела, а испод њих 40-так столова, 80 клупа, озидани роштиљи, уређен простор који је сваког викенда пун Паланчана. За првомајски уранак и сличне дане, на пример, овде се врше резервације, јер објективно овај простор прима нешто преко 500 излетника.

Инфраструктура је највећим делом постојала, али је ове године локална самоуправа довела и канализацију до капије овог излетишта, оградила цео простор са 1.400 метара жичане ограде, овде је забрањена испаша стоке, а шума је станиште многих птица стнарица, али и селица. Веверице су овде домаће животиње, а комшије у околним улицама жале се да се однекуда овде настанила и куна златица која понекада прави штету давећи живину по околним авлијама и кокошињцима.

- Имамо пуну подршку локалне самоуправе, а нашили смо на посебно разумевање председника општине Бранислава Шушнице – каже Бели и додаје да је обећано да ће идуће године општина аплицирати на средства код надлежних како би се овде направио велики санитирани чвор са тушевима. -Налазимо се на бициклистичкој рути, објављено је да овуда пролази годишње око 14.000 страних и домаћих бициклиста, а немају где да се освеже. Потребан нам је и паркинг, а простор постоји, како излетници не би улазили колима директно до столова. Одмах поред наше ограде је иделаан простор за мало језеро или рибњак...

Јер, некада је бивша циглана вадила земљу за печење цигле, а сада је остала велика депресија која је иделана за рибњак. Све би то код деце које овде учимо хуманим вредностима, дружењу с природом, одржавамо курсеве у пружању прве помоћи, анимирамо их здравом животи и природи, изазвало још веће интересовање за свет око себе. За непуне четири године овде је боравило око 2.000 деце из Војводине, али и око 400 добрих малишана из наше општине који су имали бесплатан викенд у нашем одмаралишту. Одржано је и око 50-так предавања, семинара, саветовања... У Паланци имамо 60 волонтера и по 10 у сваком селу, а то значи да у свакој ванредној ситуацију за сат-два можемо да мобилишемо око 200 хуманих људи. Наша општина више од деценије спада у најхуманије средине у Србији када је реч о добровољном давању крви, јер годишње више од пет одсто становништва даје крв. У атомсфери где се волонтерски, хумано ради и поступа деца имају атмосферу која им после боравка у шуми нуди алтернативу свакодневном једноличном животу у коме се време троши на мобилне телефоне, комуникацију преко друштвених мрежа. Окружени су једним делом родитељском нервозом и немању времена за наследнике. Овде треба доћи, односно чак и многи Паланчани треба да открију ову оазу мира и спокоја која им је испред носа, па испада да људи не виде оно што им је сваки дан пред очима.

Милош Суџум