Bačka Palanka ima izletište i odmaralište u Bagremari

Bačka Palanka ima i jedno i drugo, ali dok je jezero „Tikvara” već poodavno postalo omiljeno među Bačkopalančanima, ali i turistima, sportistima i ljubiteljima rekreativnog pecanja, dotle je Bagremara sa odmaralištem Crvenog krsta svojevrsno otkriće i za same žitelje ovog bačkog mesta.

Nekada je u ovoj šumi bila kasarna, odnosno centar za obuku Teritorijalne odbrane Vojvodine sa magacinima naoružanja, opreme, komandnom zgradom, velikom kuhinjom ... U vojnoj funkciji ovaj deo bagremove šume bio je do kraja prošlog milenijuma, odnosno posle agresije NATO na našu zemlju rasformirana je TO, a lokalna samouprava uspela je da zemljište sa objektima vrati u svoje vlasništvo. Tada se ovde uselila Pogranična policija, ali se pre par godina i ona izmestila na povoljniju lokaciju, pa su objekti ostali prazni. - Biće to pre pet godina kako mi je sinula ideja da bi ova oaza, odnosno pluća Palanke, bila idealno mesto za odmaralište - kaže Branislav Šobot - Beli, sekretar ovdašnjeg Crvenog krsta koji je na toj funkciji od 2006. godine. - U Vojvodini CK ima odmarališta u Somboru, odnosno Bačkom Monoštoru i u Vršcu, odnosno na Vršačkom bregu. Lokalna samouprava nam je ustupila deo objekata koje smo sopstvenim radom, mobama, donacijama ovdašnjih kompanija, pojedinaca, ali i pomoći CK Gornje Austrije, posebno u finalnim radovima, uspeli smo da stvorimo edukativni centar za promociju humanih vrednosti. Imamo ukupno 600 kvadratnih metara, 46 ležaja, divno uređene sobe sa kupatilima, televizorima, internetom, tu je sala za predavanja, dnevni boravak, priručna kuhinja, biblioteka, rešeno je grejanje, terasa, mobilijar, teren za balote, šah na otvorenom, a travnjake, cveće i zelenilo sami održavamo...

U velikoj bagremovoj šumi koja je i rezervat retkog cveta kukurjaka koji je pod zaštitom, nalazi se i manji zasad sada velikih jela, a ispod njih 40-tak stolova, 80 klupa, ozidani roštilji, uređen prostor koji je svakog vikenda pun Palančana. Za prvomajski uranak i slične dane, na primer, ovde se vrše rezervacije, jer objektivno ovaj prostor prima nešto preko 500 izletnika.

Infrastruktura je najvećim delom postojala, ali je ove godine lokalna samouprava dovela i kanalizaciju do kapije ovog izletišta, ogradila ceo prostor sa 1.400 metara žičane ograde, ovde je zabranjena ispaša stoke, a šuma je stanište mnogih ptica stnarica, ali i selica. Veverice su ovde domaće životinje, a komšije u okolnim ulicama žale se da se odnekuda ovde nastanila i kuna zlatica koja ponekada pravi štetu daveći živinu po okolnim avlijama i kokošinjcima.

- Imamo punu podršku lokalne samouprave, a našili smo na posebno razumevanje predsednika opštine Branislava Šušnice – kaže Beli i dodaje da je obećano da će iduće godine opština aplicirati na sredstva kod nadležnih kako bi se ovde napravio veliki sanitirani čvor sa tuševima. -Nalazimo se na biciklističkoj ruti, objavljeno je da ovuda prolazi godišnje oko 14.000 stranih i domaćih biciklista, a nemaju gde da se osveže. Potreban nam je i parking, a prostor postoji, kako izletnici ne bi ulazili kolima direktno do stolova. Odmah pored naše ograde je idelaan prostor za malo jezero ili ribnjak...

Jer, nekada je bivša ciglana vadila zemlju za pečenje cigle, a sada je ostala velika depresija koja je idelana za ribnjak. Sve bi to kod dece koje ovde učimo humanim vrednostima, druženju s prirodom, održavamo kurseve u pružanju prve pomoći, animiramo ih zdravom životi i prirodi, izazvalo još veće interesovanje za svet oko sebe. Za nepune četiri godine ovde je boravilo oko 2.000 dece iz Vojvodine, ali i oko 400 dobrih mališana iz naše opštine koji su imali besplatan vikend u našem odmaralištu. Održano je i oko 50-tak predavanja, seminara, savetovanja... U Palanci imamo 60 volontera i po 10 u svakom selu, a to znači da u svakoj vanrednoj situaciju za sat-dva možemo da mobilišemo oko 200 humanih ljudi. Naša opština više od decenije spada u najhumanije sredine u Srbiji kada je reč o dobrovoljnom davanju krvi, jer godišnje više od pet odsto stanovništva daje krv. U atomsferi gde se volonterski, humano radi i postupa deca imaju atmosferu koja im posle boravka u šumi nudi alternativu svakodnevnom jednoličnom životu u kome se vreme troši na mobilne telefone, komunikaciju preko društvenih mreža. Okruženi su jednim delom roditeljskom nervozom i nemanju vremena za naslednike. Ovde treba doći, odnosno čak i mnogi Palančani treba da otkriju ovu oazu mira i spokoja koja im je ispred nosa, pa ispada da ljudi ne vide ono što im je svaki dan pred očima.

Miloš Sudžum