АУТОРКА НЕКОЛИКО РОМАНА КАТАРИНА НИКОЛИЋ РАЛИЋ ИЗ ОПОВА: Живи уметност, усавршава се и дели знање

ОПОВО:Директорица Општинске народне библиотеке Опово и Галерије „Јован Поповић” Катарина Николић Ралић успева да одолева изазовима и  интензивно ради на представљању културе и уметности у локалној заједници, реализујући са својим тимом више од 100 програма годишње, и то на различите теме. Осим што има ту важну функцију, Катарина је пре свега драматург, а како је за „Дневник” рекла, њен живот је уметност, те се посветила и писању, објавивши неколико романа до сада.  

– Живим и радим уметност и свакодневно се усавршавам, трудећи се да своје знање делим у својој средини. Почела сам да пишем кратке приче веома рано, а касније током студија на Факултету драмских уметности у Београду, научила сам да артикулишем своје мисли и осећања у форму различитих жанрова, но често ми говоре да треба да се фокусирам на само један. Мислим ипак да је моја највећа предност баш то што познајем различите медије и жанрове, јер нас савремени токови драматургије приморавају да се прилагођавамо и ослободимо свих формалистичких одредница, а ја волим да се играм и експериментишем – каже Николић Ралић, додавши да у филму увек налази инспирацију, шта год да ради.

Нови роман „Ти ниси ти”

Најновији роман Катарине Николић Ралић „Ти ниси ти” надовезује се на дугу традицију романа о одрастању, уносећи, притом, у савремену српску књижевност и многе до сада мало заступљене теме. Кроз фрагменте који наликују дневничким записима помаља се интелигентан и свеж приповедни глас главне јунакиње. Непосредни и непретенциозни, ови „одсечци стварности” имају исповедни тон и бесповратно обузимају пажњу читалаца омогућавајући им линеарно, аутентично доживљавање света о којем се говори у делу. Овај свет умештен је међу границе литерарне верзије Панчева и Београда, а приповеда помало нетипичну горко – слатку причу о одрастању.

Неко време се иначе бави и друштвено – ангажованим театром, а њена драма „Прозор” која говори о насиљу у школама, привукла је пажњу београдске публике, за коју је добила и награду „Хартефакта”, као најбољи драмски савремени друштвено – ангажовани комад. Премијерно је и приказана на сцени Београдског драмског позоришта у августу ове године.

– Када пишем за позориште, желим да кажем шта осећам и поделим своје искуство о свету и друштву. Желим да моје речи нешто промене. Позориште, филм и књижевност са једне стране, а живот са друге, танка је линија по којој жонглираш, ослобађаш се себе и свог ега. Све је то процес у којем „ти ниси ти” постаје „ја јесам ја”. На крају, моје образовање из области аудио – визуелних уметности је сугурно утицало на рад у установи коју водим, с обзиром на то да ми је проширило поље деловања и помогло ми да увек останем отвореног ума, спремна за нове пројекте и изазове из свих уметничких области. А ако желите да све то постигнете, јасно је да то морате и да живите свим својим бићем – поручује књижевница. 

Рођена је у Панчеву 1988. године, а до сада су њени рукописи објављени у збиркама прича „Лексикон божјих људи” (2010) и „Сопствена соба за кратку причу” (2012). Ауторка је романа „Казабланка” (2009), „Игра једног часа” (2013), „Дете природе” (2014), као и књиге за децу „Чудесна шума” (2015), која је изведена на сцени Дечјег културног центра Београд, а ноар – трилера „Ловиште” изашао је 2021. године. Романи су јој филмични, готово сценаристички тачни, а многи садрже и директне алузије на одређене догађаје у окружењу, као и познате филмске наслове.

Такође је и коауторка монодраме „Петар” (2015), која је до сада играна на сцени Гиљотин театра у Стокхолму, али и Упсала и Битеф театра. Косценаристкиња је филмова „Thе Понд” (2021), и „Троја”, који је премијерно приказан ове године на 51. Међународном филмском фестивалу – „ФЕСТ”.     

И. Бакмаз