(VIDEO/FOTO) TRAMP JE ZATVARA, ZAPOSLENI NEMAJU PRISTUP KANCELARIJAMA Šta je agencija USAID i zašto je Ilon Mask nazvao "kriminalnom organizacijom"

Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), koja upravlja desetinama milijardi dolara vrednim američkim programima inostrane pomoći, u suštini je zatvorena, a zaposleni nemaju pristup kancelarijama i kompjuterskim sistemima.

Tramp je na konferenciji za novinare u utorak rekao da se ide ka gašenju USAID-a i da su u toj agenciji uočene mnoge malverzacije, kao i da Ilon Mask, koji je na čelu Odeljenja za efikasnost rada vlade (DOGE), "radi dobar posao".

Obraćajući se novinarima u El Salvadoru državni sekretar Marko Rubio rekao je da je on sada vršilac dužnosti direktora USAID-a i da će preduzeti korake da aktivnosti agencije uskladi sa politikom administracije.

Rubio je agenciju opisao kao telo koje kroz istoriju slabo reaguje na zahteve Kongresa i Bele kuće, iako bi, kako tvrdi, trebalo da preuzme uputstva od Stejt departmenta.

„USAID ima istoriju da je to ignorisao i odlučio da na neki način postoji globalna dobrotvorna organizacija odvojena od nacionalnog interesa“, rekao je Rubio. „Ovo su dolari poreskih obveznika, a američkom narodu dugujemo uveravanja da se svaki dolar koji potrošimo u inostranstvu troši na nešto što unapređuje naš nacionalni interes".

Rubiovi komentari bili su manje oštri od milijardera Ilona Maska, kome je predsednik Tramp dao značajna ovlašćenja da revidira saveznu vladu i čije je novoformirano Odeljenje za vladinu efikasnost (DOGE) poslalo predstavnike u kancelarije USAID-a tokom vikenda.

„USAID je kriminalna organizacija“, napisao je Mask na platformi društvenih medija Eks u nedelju. "Vreme je da umre."

Protest demokrata

Demokrate u Vašingtonu su pokušaj da se zatvori USAID nazvale nelegalnim i najavile da će pokušati da ga ospore.

U nedelju je svih 10 demokratskih članova Komiteta za spoljne poslove Senata poslalo pismo Rubiju u kojem su izneli svoje primedbe. „Kongres je osnovao Agenciju SAD za međunarodni razvoj (USAID) kao nezavisnu, odvojenu od Stejt departmenta, kako bi osigurao da možemo brzo da rasporedimo razvojnu ekspertizu i američku inostranu pomoć, posebno u vremenima krize, kako bismo ispunili naše ciljeve nacionalne bezbednosti“, napisali su. „Iz tog razloga, svaki pokušaj spajanja ili spajanja USAID-a sa Stejt departmentom treba da bude, i po zakonu, mora biti pregledan, razmatran i odobren od strane Kongresa“, navodi se u pismu.

Na konferenciji za novinare ispred sedišta USAID-a u Vašingtonu, demokratski senator Kris Van Holen, član Komiteta za spoljne poslove, rekao je da će on i njegove kolege sprečiti Trampa da popuni upražnjena mesta u Stejt departmentu kao odgovor na postupke administracije. „Učinićemo sve što možemo da sprečimo kandidate Stejt departmenta da napreduju dok se ova nezakonita akcija ne poništi“, rekao je on.

USAID je osnovan ranih 1960-ih, u vreme kada je u Vašingtonu posle Drugog svetskog rata postojalo opšte razumevanje da su napori SAD za pomoć, kojima upravlja niz agencija, bili neefikasni, često duplirani, a ponekad i kontradiktorni.

U mnogim slučajevima, pomoć je takođe bila eksplicitno vezana za političke prioritete Sjedinjenih Država, a ne za objektivni nivo potreba prisutnih u zemljama koje primaju pomoć.

Godine 1961. administracija predsednika Džona F. Kenedija preduzela je opštu reviziju američkih programa pomoći, a on je potom zatražio od Kongresa ovlašćenje da razvije novu agenciju za koordinaciju napora za pružanje strane pomoći. U poruci Kongresu, Kenedi je predložio agenciju koja bi stvorila timove za određene zemlje koji bi delovali na terenu radi razvoja dugoročnih planova.

On ih je opisao kao „pažljivo osmišljen program skrojen da zadovolji potrebe i resursni potencijal svake pojedinačne zemlje, umesto serije pojedinačnih, nepovezanih projekata“.

„Često, u prošlosti, naši razvojni ciljevi i projekti nisu bili preduzeti kao integralni koraci u dugoročnom programu ekonomskog razvoja“, rekao je Kenedi. „Dugoročno planiranje i finansiranje - jedini način da se preuzmu značajne i ekonomične obaveze.”

Stvorena uredbom

Kasnije te godine, Kongres je usvojio Zakon o stranoj pomoći koji zahteva ukidanje nekoliko postojećih programa i nalaže predsedniku da odredi novi entitet koji će preuzeti odgovornost za njihove operacije.

Zakonom je takođe eksplicitno odvojena strana vojna pomoć od programa humanitarne pomoći. Ubrzo nakon toga, Kenedi je potpisao nacrt zakona i izdao uredbu broj 10973, osnivajući Agenciju SAD za međunarodni razvoj.

Agencija je bila strukturirana tako da je njen administrator odgovarao direktno državnom sekretaru, a ne preko komandnog lanca unutar Stejt departmenta. Bio je to aranžman koji je USAID-u omogućio izvesnu slobodu delovanja, ali onaj koji će biti osporavan tokom godina, pošto su državni sekretari nastojali da primoraju prioritete USAID-a na bliže usklađivanje sa politikom Stejt departmenta.

Uspesi USAID-a

Tokom narednih 60 i više godina, USAID je zabeležio značajan broj uspeha, a takođe je preživeo brojne kontroverze i skandale, od kojih je mnoge pobrojao novinar Džon Noris u istorijatu agencije objavljenom 2021. godine povodom 60. godišnjice osnivanja.

Pomoć u hrani koju je obezbedio USAID spasila je nebrojene živote širom sveta, a njena usredsređenost na razvoj kompetentnih struktura lokalne uprave bila je od ključnog značaja za pomoć zemljama poput Južne Koreje i Tajvana da razviju napredne industrijske baze.

Krajem 1960-ih, agencija je preuzela vodeću ulogu u globalnim naporima za iskorenjivanje malih boginja, koje su ubile oko 300 miliona ljudi samo od početka 20. veka.

Agencija je predvodila programe vakcinacije širom sveta u razvoju koji su doprineli prvom poznatom globalnom iskorenjivanju bolesti u ljudskoj populaciji kroz program javnog zdravlja. USAID je takođe pomogao u pionirskoj upotrebi oralne rehidratacione terapije (ORT) za decu obolelu od dijareje.

Distribucijom paketa soli i šećera rastvorljivih u vodi, agencija je pomogla da se spreči smrt miliona dece u zemljama u razvoju. USAID je takođe bio na čelu programa da se smanji učestalost smrti majki tokom porođaja u zemljama u razvoju i smanji širenje polno prenosivih bolesti, posebno HIV-a.

Kontroverze USAID-a

Uprkos Kenedijevoj nadi da bi distribucija američke pomoći mogla da se odvoji od geopolitike, USAID je mnogo puta u svojoj istoriji podržavao nasilne ili autokratske vlade, često u Latinskoj Americi, jer je savezna vlada verovala da je to u nacionalnom interesu.

Nezadovoljstvo javnosti sa USAID-om raslo je zajedno sa frustracijom zbog rata u Vijetnamu, gde je agencija igrala glavnu ulogu u neuspešnim programima „pacifikacije“ čiji je cilj bio da osvoji „srca i umove“ vijetnamskog naroda.

Predsednik Ričard Nikson pokušao je da iskoristi to nezadovoljstvo kako bi ukinuo agenciju i decentralizovao programe inostrane pomoći. Umesto toga, Kongres je preduzeo korake da preusmeri napore agencije, usmeravajući je da se povuče iz angažmana na visokom nivou sa stranim vladama u korist rada na ruralnom razvoju i pomoći najpotrebnijima.

Međutim, u godinama koje su usledile, kontroverze su nastavile da se pojavljuju, ništa više od onih koje su proizašle iz aktivnosti agencije tokom ratova u Avganistanu i Iraku. Pokrenuta su brojna pitanja, uključujući i članove Kongresa, o tome kako je agencija trošila sredstva namenjena za obnovu te dve zemlje, prenosi Blic.

(Glas Amerike/Blic)