НОВА ЕВРОПСКА ДИЈЕТА? ЕУ дозволила коришћење праха ларви, буба брашнара у исхрани! Стижу ПЕЦИВА, КОЛАЧИ, КОМПОТИ И СИР по „француској рецептури“

У питању је прах који је третиран зрачењем, а управо тај прах добијен од инсеката моћи ће да се користи у хлебу, пецивима, колачима, производима од тестенине, кромпиру, сиру, као и у компотима од воћа и поврћа.

Међутим, неће моћи све компаније да користе овај прах, јер је одобрење добила само једна француска компанија, и то на пет година. 
 

Уредба је ступила на снагу 10. фебруара, тако да се ускоро може очекивати да производи са овим прахом буду доступни на полицама продавница у Европској унији. Та француска компанија тврди да је једини произвођач природног и одрживог извора витамина Д3 на свету, а на свим производима мораће да буде назначено који витамин Д3 се користи, као и његово порекло,
 

Многи су бурно реаговали. Међу њима је европска посланица Кристин Андерссон, иначе посланица АФД-а . 
 

Она каже: "Нека лажне елите саме поједу ову прљавштину, бојкотујемо ово ђубре, тада ће тржиште осигурати да бриселски план пропадне." 
Такође је поставила питање да ли сада грађани Европске уније треба да једу инсекте.

Међу онима који желе да буду сигурни у то шта једу свакако су и корисници који користе апликацију која показује да ли је, рецимо, у одређеном производу присутан, тачније да ли има инсеката у том производу. У питању је једна немачка апликација, па се чини да ће на мрежи X бити све више корисника управо такве апликације.

Међутим, преноси Јуроњуз Србија, има и оних који истичу добре стране и разлоге због којих треба јести производе од инсеката. 
 

Један од њих каже: "Уз подстицање алтернативних извора протеина, инсекти се пласирају као еколошки прихватљив начин да се задовоље потребе за храном, уз истовремено смањење утицаја традиционалног сточарства на животну средину."

Постоје људи који у својој свакодневној исхрани практикују управо производе од инсеката. Иначе, када причамо о јестивим инсектима, од 2021. године до сада, у Европској унији су четири инсекта одобрена за исхрану. У питању су сушени жути брашњар, скакавац, домаћи цврчак и ларва бубе буђи.

Они се већ налазе у многим готовим месним производима, пециву, мешавини за колаче, тестенини, чоколади, сиру, џему, пахуљицама, али и бројним другим производима. А када говоримо о еколошком значају узгоја инсеката за исхрану, на сајту Европске комисије стоји да је у питању мања емисија гасова са ефектом стаклене баште, мање коришћење воде и обрадивог земљишта, као и коришћење биоконверзије на бази инсеката као тржишног решења за смањење расипања хране.
 

Иначе, око 2.000 инсеката на свету јесте јестиво, а око 2 милијарде људи управо практикује исхрану са инсектима. Иако у Европи то није уобичајено, и не постоји таква навика, оваквим уредбама се полако, али сигурно, иде ка неким новим, алтернативним начинима исхране.