КАКО "ЉУЉАШКА" ДРЖАВЕ УТИЧУ НА ИСХОД ИЗБОРА У АМЕРИЦИ Ово је детаљан водич за ПРЕДСЕДНИЧКЕ ИЗБОРЕ У САД
Избори у Америци, као и у претходним изборним циклусима, и ове године ће обележити такозване "swing" државе, односно неодлучне државе, специфичне по томе што се у њима до последњег тренутка не може са сигурношћу одредити за ког председничког кандидата ће гласати.
Кампање Камале Харис и Доналда Трампа ове године су се фокусирале на седам таквих савезних држава, не би ли убедили тамошње бираче да свој глас 5. новембра дају баш њима. Према последњим анкетама разлика између њих двоје је толико мала да се може подвести под статистичку грешку, због чега ће се највероватније тек у изборној ноћи знати на чију страну се заљуљала љуљашка (енг. swing) у свакој од тих država.
"Swing" државе, такође познате као „бојна поља“ (battleground states), су оне државе које могу заљуљати ка било демократским или републиканским кандидатима у зависности од избора. Због могућности да их освоји било који кандидат, политичке странке често проводе несразмерно много времена и ресурса на кампање у овим државама.
Иако не постоји универзална дефиниција која одређује "swing" државу, оне се карактеришу малим разликама у гласовима и променама у томе која странка побеђује током времена. Од 1992. године, 30 држава је барем једном гласало за кандидата супротне странке у односу на претходне изборе. Такође, 26 држава је било освојено са разликом мањом од три процента на било којим председничким изборима од 1992.
Које су тренутне "swing" државе?
Државе које су гласале за актуелног демократског председника Џоа Бајдена 2020. године и бившег републиканског председника Доналда Трампа 2016. често се истичу као "swing" државе. Ове државе укључују Аризону, Џорџију, Мичиген, Пенсилванију и Висконсин.
Уске разлике у гласовима такође указују на то да је нека држава могла бити освојена од стране било које странке. На изборима 2020. године, седам држава је било освојено са разликом мањом од три процента. Ове државе укључују пет горе наведених, као и Северну Каролину и Неваду.
Због мале разлике у гласовима 2020. године, ове државе би могле имати још уже резултате на предстојећим изборима за Конгрес.
Које државе су историјски биле "swing" државе?
Политичко прегруписавање од председничких избора до председничких избора — попут преласка с Трампа на Бајдена — може бити један од начина за идентификацију "swing" држава. Године када је председник кандидат за реизбор обично имају мањи број држава које мењају страну, али од 1992. године, сваки председнички избори имали су барем неколико држава које су промениле политичку оријентацију.
Од протеклих осам председничких избора, избори 1992. имали су највећи број држава које су промениле политичку странку. Са 22 државе које су се промениле у односу на претходне изборе, често се наводе као година политичког прегруписавања, када је победа Била Клинтона над Џорџом Х. В. Бушом преокренула многе државе које су традиционално гласале за републиканце (укључујући Калифорнију, Колорадо, Мериленд, између осталих) у државе које су поуздано гласале за демократе током следеће деценије.
Није било председничких избора од 1992. са толико држава које су гласале за кандидата друге политичке странке.
Међутим, многе државе имале су неизвесне председничке изборе у последњих 40 година. Током протеклих осам председничких избора, 26 држава је било освојено с разликом мањом од три процента на барем једним изборима. Ово укључује Флориду и Неваду, које су имале уске разлике на пет од последњих осам избора.
Ове "swing" државе су се такође мењале током времена. На пример, Нови Мексико и Ајова су биле "swing" државе 2000. и 2004. године, али од тада више нису. Аризона и Џорџија су се смењивале између статуса "swing" држава током протекле две деценије.
Које државе доследно гласају за једну политичку странку?
Од избора 1988. године, 20 држава и Вашингтон (Дистрикт Колумбија, Д.Ц.) гласали су за исту странку на сваким председничким изборима. Од ових 20 држава, само три — Минесота 2016. и 2000. године, Орегон 2000. године, и Вашингтон 1988. године — имале су узбудљиве изборе с малом разликом у процентима.
Седам држава и Вашингтон Д.Ц. доследно гласају за демократског председничког кандидата од 1988. године, а 13 држава доследно гласају за републиканског председничког кандидата. Иако је било спекулација да Тексас постаје "swing" држава 2020. године, разлика између републиканских и демократских гласова и даље је износила 5,5 процената.
Додатних осам држава променило је политичку оријентацију од 1988. до 1992. године, али су од тада на сваким изборима гласале за исту странку.
Које државе најчешће гласају за победника на председничким изборима?
"Swing" државе такође имају тенденцију да буду бољи предиктори коначног победника избора. Иако је Флорида била пресудна држава на изборима 2000. године, неколико других држава такође су биле поуздани показатељи коначних резултата избора. Током протеклих девет избора, Невада и Охајо су "предвидели" коначни резултат избора осам пута.
Од 2000. године, пет држава — Колорадо, Флорида, Невада, Охајо и Вирџинија — поклопиле су се са коначним победником избора у свим изборима осим једних.