ЕВО У КОЈОЈ ДРЖАВИ СУ ЧАК И НЕМЦИ ГАСТАРБАЈТЕРИ! "Плате двоструко веће, не враћам се"

У Немачкој је стање у сектору неге већ сада драматично, а тешко да ће бити боље, пише Дојче веле.

Осам сати ујутро. Сома Мецгер куца на врата госпође Пениг-Шоси и улази. "Добро јутро. Како сте?" каже неговатељица. "Гудде Моиен", одговара она. Мари Жосé Пениг-Шоси има 94 године и већ шесту годину живи у старачком дому "Оп Ламп" у Васербиллигу у Луксембургу. Сома Мецгер је 50 година млађа. Почиње уобичајена процедура за коју на располагању има добрих пола сата.

Сома Мецгер облачи госпођу Пениг-Шоси, помаже јој да устане из кревета, смешта је у инвалидска колица и одводи у купатило. Након десет минута враћају се у собу. Госпођи Пениг-Шоси је стало до  тога да сама нанесе руж на усне, макар јој неговатељица помаже држећи њену већ дрхтаву руку. Разговарају о некадашњој позоришној каријери старије даме - понекад на немачком, понекад на луксембуршком, све то зачињено фразама на француском.

Неупоредиво боље него у Немачкој

Пре готово 20 година Сома Мецгер је одлучила да да отказ у једном немачком старачком дому и оде да ради у суседни Луксембург. Научила је луксембуршки на курсу који је организовао њен послодавац. Од куће у немачком Тријеру, где живи с породицом, до радног места има 13 километара за шта јој треба једва двадесетак минута. "Нисам ни на тренутак зажалила због моје одлуке", каже Мецгер. 

Нипошто није једина која из Немачке иде на рад у суседни Луксембург. Према тамошњем Националном институту за статистику, преко 52.000 Немаца ради у овој малој држави - што је 30 посто више него пре десет година. Велика већина њих и даље живи у Немачкој и путује на посао. Само у сектору здравствене и социјалне неге регистровано је 6.300 Немаца, а међу њима је најмање 4.000 неговатеља попут Соме Мецгер.

То се види и на њеном радном месту: преко 80 посто од 147 запослених у старачком дому "Оп Ламп" су Немци који брину за 81 становника дома. "Не тражимо посебно неговатеље из Немачке", каже директорка Миреиј Вирц-Ленерц. Али у пограничној области се проширила вест како су услови рада у Луксембургу много бољи него у Немачкој. Прековремених сати готово нема, више особља ради, запослене поштују, а и плата је готово двоструко већа. "Зарађујем више у Луксембургу с 60% радног времена него у Немачкој кад бих радила пуно радно време" каже Мецгер.

И у Луксембургу су забринути

Велико Војводство Луксембург са својих 670.000 становника недавно је опет повећало плате запосленима у бризи за старије и болесне. С десет година радног стажа неговатељица у старачком дому годишње зарађује око 65.000 евра - плус бонуси, док медицинска сестра може добити и око 100.000 евра.

Луксембург је очито спреман још боље да плаћа неговатеље јер је и тамошње становништво све старије. Према процени удружења његоватеља Цопас, у следећих пет година биће потребно попунити 4.000 радних места у сектору неге, укључујући 900 медицинских сестара, а ту су и други радници: од физиотерапеута па до помоћника у кухињи. Но у Луксембургу сваке године заврши обуку тек нешто више од 100 неговатеља. Већ сада око 50 посто медицинских сестара долази из суседних земаља. Управница луксембуршког старачког дома Вирц-Ленерц се боји да ће у идућим годинама постати теже доћи до неговатеља из Немачке. "Плате и тамо расту", каже она, али се поузда у боље услове рада, ниже порезе и на крају боље пензије у Луксембургу.

Катастрофа у Немачкој

Истовремено, то је катастрофа за старачке домове и болнице с друге, немачке стране границе. Само из болнице Бармхерзиге Бридер у Тријеру сваке године одлази по 25 до 30 медицинских сестара у Луксембург, каже управник сектора неге те болнице Јерг Могендорф: "Тај тренд поново расте." Каже како покушавају да задрже особље додацима на плату и разним погодностима, али људи им и даље одлазе.

И Комора радника у сектору неге покрајине Рејнланд-Пфалц сведочи да се ситуација "нипошто није побољшала, штавише: постало је још горе". Њен председник Маркус Маи мисли да се мало тога може учинити против одличних плата у суседним земљама: "Једино што се може предузети је генерално повећати број запослених тог сектора у погођеним областима. Али наша Комора, као државна институција, има мало утицаја или могућности обликовања ситуације", каже он.

"Не враћам се!"

За Сому Мецгер не долази у обзир да икад више ради у својој домовини: "У Немачкој сам била одговорна за девет или десет стараца у једној смени, често сам радила 15 дана заредом. У Луксембургу имам пет особа за које бринем." Она не верује да ће се ту нешто променити. У Луксембургу послодавац уважава њене жеље приликом организације распореда. 

Сома Мецгер је изузетно задовољна: "Могу без потешкоћа да усугласим свој посао и приватни живот. То је и превентивна мера против лошег расположења и стреса."

А тога је у Немачкој све више, не само у сектору неге.