ОДЛУКА КОЈА ЈОЈ ЈЕ СПАСИЛА ЖИВОТ Бивша жена славног рукометаша огласила се после злостављања: "Требало ми је пуно времена и храбрости..."
Дан када је Клара Бунтић одлучила да пријави свог супруга полицији био је преломни тренутак у њеном животу.
Тог дана гледала је смрти у очи, али је успела да побегне из пакла насиља захваљујући полуспуштеним ролетнама на стакленим вратима која воде ка дворишту.
Била је то одлука која јој је спасила живот након вишегодишњег злостављања које је започело као вербално, а касније прерасло у физичко насиље. У почетку је веровала обећањима супруга да ће престати да пије и злоставља је, али је касније страх био јачи од свега.
Клара је 22. септембра 2023. године побегла из куће у Љубушком и пријавила супруга Дениса Бунтића полицији. Денис, бивши хрватски рукометни репрезентативац, био је њен супруг од 2021. године, а њихов син, рођен превремено због стреса изазваног насиљем, постао је сведок њене патње.
Током трудноће, насиље се није зауставило. Клара је, услед стреса, родила сина месец и по дана пре термина у децембру 2022. године. Њени јауци, забележени на аудио снимцима док ју је Денис ударао и претио јој смрћу, сведоче о паклу кроз који је пролазила.
Месец и по пре него што је побегла, Денис ју је напао пред крштење њиховог сина, пробивши јој бубну опну ударцима у главу. Полиција је тада пронашла илегално оружје у његовом поседу, али је, упркос томе, пуштен на слободу након мање од 48 сати. Уместо притвора, изречене су му мере забране приласка на сто метара, обавеза јављања полицији и лечење од зависности.
Прво рочиште против Дениса Бунтића, који је током спортске каријере освојио две светске сребрне медаље и олимпијску бронзу, тек треба да се одржи. Ако му се докаже кривица, прети му казна до три године затвора.
У интервјуу за магазин "Глориа", Клара је први пут проговорила о свом искуству. Открила је како је изгледала њихова веза на почетку, када је насиље почело, и како су звучала његова празна извињења.
- Ако моја прича може охрабрити макар једну особу да потражи помоћ, осећам се дужном да је испричам, јер у сутиауцијама насиља нико не заслужује бити сам, а помоћ је неупитно потребна. Посебно кад видим поразну статистику колико је жртава фемицида, осећам још већу моралну одговорност да иступим. Требало ми је пуно времена и храбрости, али уз подршку породице и поглед уназад, схватам да ћутање храни насиље. Осетила сам да је важно како бих можда помогла некоме ко пролази кроз слично искуство, јер насиље нико није бирао - рекла је Клара.
(Telegraf.rs)