НОВА ПОДЕЛА У ЦРНОЈ ГОРИ: Ко је за, а ко против подизања споменика митрополиту Амфилохију
ПОДГОРИЦА: Иако већина грађана припаднике друге вере не сматра претњом по своју религију, сваки четврти је казао да су припадници других религија претња по његову.
То показују подаци истраживања које је за потребе Центра за демократску транзицију (ЦДТ) спровео Институт Дамар, у периоду од 7. до 18. новембра, на узорку од 1.000 испитаника.
"Овај део истраживања бави се перцепцијама грађана/ки Црне Горе о улози религије у обликовању друштвених вредности и идентитета. Фокус је на питањима о значају религије за очување црногорског идентитета, перцепцији о међурелигијским односима, ставовима о подизању споменика верским лидерима", појаснио је ЦДТ.
Већина испитаника (45,9 одсто) не сматра људе других религија претњом својој вери у Црној Гори. Међутим, чак четвртина (25,6 одсто) изражава супротан став. Значајан део испитаника (28,5 одсто) има неутралан став по том питању.
Нешто мање од половине грађана Црне Горе (46,1 одсто) сматра да је религија кључни фактор за очување црногорског идентитета, док готово трећина (31 одсто) изражава неслагање с овом тврдњом. Преостали део испитаника (22,9 одсто) заузима неутралан став.
Трећина грађана (33,9 одсто) сматра да политичаре друге вере треба искључити из процеса доношења закона који уређују однос између државе и верских заједница којима ти политичари не припадају. Више од трећине (39,3 одсто) не подржава такве тврдње, док 26,8 одсто заузима неутралан став.
Скоро две трећине испитаника (62,6 одсто) сматра да се треба држати морала који проповеда њихова верска заједница, при чему се 33,8 одсто у потпуности слаже, а 28,8 одсто се донекле слаже са том тврдњом. Неутралан став заузима 26,8 одсто испитаника, док мањина изражава неслагање – њих 10,6 одсто.
Нешто мање од половине грађана (46,3 одсто) сматра да треба испоштовати закон и сачекати да прође 20 година пре доношења одлуке о подизању споменика бившем митрополиту-црногорско приморском Српске православне цркве Амфилохију. С друге стране, 30,6 одсто испитаника верује да би рок требало скратити ако постоји посебан друштвени интерес, док је 23,1 одсто неодлучно или нема став о овом питању.
Већина испитаника (60,6 одсто) наводи да им не би сметало да свештено лице из верске заједнице којој не припадају добије споменик у Црној Гори. С друге стране, 21,4 одсто изражава став да би им то сметало, док 18 одсто није сигурно или нема став о том питању.
Истраживање је спроведено у оквиру пројекта ”Јачање отпорности Црне Горе: Борба против радикализације и дезинформација” уз подршку Министарства спољних послова Холандије. "Садржај је искључива одговорност Центра за демократску транзицију (ЦДТ) и не представља нужно мишљење Министарства спољних послова Холандије", напомиње та НВО,преносе подгоричке Вијести.