„ЊЕГОШЕВ АМАНЕТ НИЈЕ ЗАБОРАВЉЕН!“ Јоаникије: Само ако вратимо капелу на Ловћен можемо да избегнемо проклетство!

Капела на Ловћену ће се десити, ако не за наше време онда ће то дочекати будуће генерације, рекао је Јоаникије гостујући на РТ Балкан у одговору на питање да ли ћемо дочекати опело Његошу на Ловћену.

"Испуниће се Његошев аманет. Он је себи подигао цркву на Ловћену. Коме смета капела коју су обновили после аустроугарског бомбардовања 1916. године краљ Александар уз залагање митрополита Гаврила Дожића", упитао је митрополит Јоаникије.

Истакао је да се слободно може реци да није било митрополита Дожића, тешко да би капела била обновљена.

"Ако неком смета капела, ми можемо подићи онакву капелу какву је подигао Његош", закључио је владика Јоаникиије.

Митрополит је рекао и да је Цетињски манастир, седиште Митрополије, стално под притисцима оних који Српску православну цркву виде као опасност. 

Подсетио је да већ две године истакнуте су црногорске заставе на Манастиру, а испред њега дежура полиција.

"То су урадили људи са Цетиња који не знају шта раде. Мисле да на тај начин чувају Црну Гору и поставили су те заставе на врло непримерен начин, супротно Закону о државним симболима. Ту бруку гледамо две године. Ова држава то трпи, неће да реагује. Непримерено је да се највећа светиња у Црној Гори на тај начин узнемирава. Мени није до свађа и крвопролића на Цетињу, па макар трпио и понижење“, рекао је митрополит.

Појаснио је да Митрополија има своју историју, али има и крст који носи, да је Митрополија егзарх (чувар) Пећког трона, да је ту титулу добио митрополит Василије Петровић од пећког патријарха Атанасија Другог.

Подсетио је да је Митрополија једина у континуитету опстала од Светог Саве. Основана је као Зетска епископија, да би у време цара Душана уздигнута на степен митрополије. 

У Цетињском манастиру као најзначајније реликвије чувају се круна светог Стефана Дечанског и епитрахији Светог Саве.

Упитан зашто је одбио да буде устоличен у Подгорици, већ је инсистирао да то буде на Цетињу, митрополит је рекао да је за цркву историја веома важна и да су на Цетињу од краја 15. века устоличавани митрополити.

„Нису се ни у турско доба померали. Нисмо могли дозволити, по цену многих непријатности, да устоличење буде на неком другом месту. То је био моменат када је бивши режим, који је погођен тим што је изгубио власт, хтео да изазове веће инциденте, да дестабилизују власт која се тек успоставила. Тадашњи председник државе био је у тим акцијама спречавања мог устоличења, да је лично дошао на Цетиње да да подршку онима који су правили нереде. Било па прошло, никоме не замерам, али не могу да заборавим тако лако. Бог да прости свима“, рекао је Јоаникије.

Подсећа да је свуда у свету кажњиво спречавање верских обреда (устоличење је верски обред). Додаје да је црква морала да се бави политиком оног момента када је политика почела да се бави црквом и њеним унутрашњим устројством.

„Ми смо морали имати одговор, као црква, на таква дејства политичара. Гледали смо да сачувамо идентитет цркве, да сачувамо њено устројство, јединство“, навео је митрополит.

Сматра да је непримерено што се данас политички противници називају злом и додаје да се власт смењује на цивилизован начин, на изборима. Додаје да је важан дијалог, а да је најгоре уколико се ствари извлаче из контекста и тако прекраја историја.

„Људи имају потребу да противника означе, демонизују. Ми смо то доживели као народ у време бомбардовања и то од ‘цивилизованог света’. У тим финим, цивилизованим људима често лежи звер, која не може да се напије довољно крви. У овим ратовима који се воде има и тог порива. Исус је зато примио распеће и показао да може и на другачији начин, дошао је да се жртвује за друге“, навео је Јоаникије.