ШТА СЛЕДИ НАКОН ОСТАВКЕ ПРЕМИЈЕРА? Устав и закони пружају две опције

Устав и Закон о влади кажу да када премијер поднесе оставку, престаје мандат целој влади.

"Влади престаје мандат са престанком мандата Народне скупштине, изгласавањем неповерења, неизгласавањем поверења, оставком Владе, изгласавањем неповерења председнику Владе и оставком председника Владе“, наводи се у Закону о влади.

Влада којој је престао мандат, према Закону, може вршити само текуће послове и не може предлагати Народној скупштини законе и друге опште акте нити доносити прописе, изузев ако је њихово доношење везано за законски рок или то налажу потребе државе, интереси одбране или природна, привредна или техничка несрећа.

"Она не може постављати државне службенике на положај у органима државне управе, а при вршењу оснивачких права Републике Србије може једино да именује или да сагласност на именовање вршиоца дужности директора и чланова управног и надзорног одбора", пише у закону.

Влада којој је престао мандат не може председнику Републике предложити распуштање Народне скупштине.  Председник Владе може поднети оставку, коју упућује председнику Народне скупштине и о којој обавештава председника Републике и јавност.

Како је законски дефинисано, Народна скупштина на првој наредној седници без расправе прима к знању да је председник Владе поднео оставку и тиме Влади престаје мандат. Председник Владе може образложити оставку у Народној скупштини.

По усвајању оставке председника владе, председник Републике је као и након избора дужан да предложи кандидата за новог председника Владе Народној скупштини, пошто саслуша мишљење представника изабраних изборних листа.

Нова влада је изабрана ако је за њен избор гласала већина од укупног броја народних посланика.

Устав предвиђа да уколико Народна скупштина не изабере нову Владу у року од 30 дана, председник Републике је дужан да распусти Народну скупштину и распише изборе.