РЕЗОН: Пита се као Пајтић у ДС-у

Војвођани су пре петнаестак година имали пошалицу - пита се као Пајтић у Демократској странци. Тиме су описивали особу без икаквог ауторитета. 

Чланови ДС-а су се клели да су тамо одлуке сем Тадића доносили Душан Петровић, Бошко Ристић, Мики Ракић, Крле и Шапер. Тај Пајтић, који се није у целости питао ни у Покрајинској влади, већ је моћ делио са Петровићем и Елезовићем, објашњава за опозиционе медије да је Александар Вучић утицајнији од Милоша Вучевића.

 У странци. И политици. Каква проницљивост! Каква дедукција! Каква онтолошка генијалност! То не зна нико осим свих седам милиона Срба. И то од 2012. године. 

Али самим тим што праве посебне чланке, ТВ прилоге и анализе о Вучевићу, указују да им смета. Да је СНС са њим моћан и непобедив. Да није, игнорисали би његово постојање. О ефемеријама се не мисли. О небитнима се не говори. 

У ком год агрегатном стању Пајтић био, политичар или професор за облигације, што му је најбоље ишло док је био политичар, његова специфишна тежина је иста. Очигледна је доследност у погрешности. 

Он не анализира, он пројектује властите тежње. Исправно резоновање је директно супротстављено личним интересима и афинитетима. Кад се из његових, тобоже објективних речи одстрани практични интерес, а то је слабљење СНС-а, добије се празна обмана. 

Оспоравање Вучевићеве политичке снаге је апстрактна сенка одвојена од било какве истините садржине. То из Пајтића проговара ресантиман. Гола завист. Непрежаљена жудња, која, хегеловски речено, свој основ има у простој сујети као субјективној страсти. 

Желео је да буде председник Владе Србије, али није могао. Чак је и кафе куварица Мирко Цветковић био бољи избор. 

Постао је председник странке после Ђиласа 2014. И мада се веровало да ће Ђилас бити тај који ће ДС претворити у политички Титаник, то је уместо њега учинио Пајтић.

Резултат његовог чинодејствовања на челу ДС-а раван је цунамију. ДС је са 22 одсто, колико је имала 2012, спала на 6,2 одсто 2016. Снага ДС-а и утицај у бирачком телу, с Пајтићем на челу, смањени су четири пута. 

У Војводини, где је суверено владао од 2004, је стање још горе. На покрајинским изборима 2016. освојио је само 69.740 гласова. Седам пута мање од СНС-а који је освојио 428.452 гласова. 

Применом коперфилдске политике, паре видиш, али их не видиш, Пајтић је успео да странку отера у стечај. И то након што су за изборе 2012. узели кредит од Развојне банке Војводине, који нису морали да врате. 

Знајући до детаља да су све паре из банке испариле на приватне рачуне, и да јој следи стечај и гашење, ДС је за финансирање избора 2012, без икаквих гаранција, од Развојне банке узео кредит од 360 милиона динара, са каматом од само 1,4 одсто. Стечај у банци покренут је 2013. године, а ДС се у међувремену као амеба поделио на много малих партија, са којима се скоро 10 година надмеће у безначајности.

Кад је напуштао странку, ни Драгослав Петровић, његов Ришеље, није био уз њега. Отишао је сам. Није уз њега ни Душан Елезовић. Нису му остали верни чак ни Небојша Маленковић и Ђорђе Вишекруна. С њим хоће да се види једино Бора Новаковић, а и он само кад Миран Погачар нема времена. 

Напад на Вучевића осмишљен је из два разлога. Да се покуша ослабити његов ауторитет на терену, како би се ослабио СНС. И да се посеје семе раздора међу напредњацима, поделом на два табора - Вучићев и Вучевићев. 

Тај подухват има смисла колико и Аристофанов покушај дисквалфикације Сократа тврдњом да киша пада тако што Зевс мокри кроз сито. СНС од првог дана функционише по једноставном принципу, побеђиваћемо све док смо заједно. Док верујемо у једну политику. 

Не може се од Пајтића, који кривотвори истину о себи, очекивати да поуздано говори о другима. Рачунајући да заборав јача са протоком времена, он све чешће тврди да никада није био члан Народне странке Милана Парошког. 

И да није 1996. био „поклоњен” Демократској странци, већ да је у ДС ушао преко свог оца. Заправо, Пајтић ће за коју годину тврдити да је прво он постао члан, а да је тек онда настала Демократска странка. Постоји картотека чланства, и лако се може проверити је ли политички занат учио код Парошког. 

Како год, Пајтић је за 20 година активног бављења политиком успео да омогући Неди Арнерић да гласа из Бодрума. Дарку Шарићу да купи новосадске хотеле „Путник” и „Војводина”, ресторане „Сечуан”, „Дунавска оаза” и „Венац”, суботичку „Патрију” и гомилу пољопривредне земље. 

Његовим парама завршена је и једна врло луксузна зграда на Булевару ослобођења. Успео је да Војводину учини најнеразвијенијом регијом у Србији, са армијом незапослених и сиромашних. Док је био председник Покрајинске владе, нетрагом је нестало више од 64 милијарде динара. 

Ког год сматра да претерујем може покушати да оспори побројано. Сократовски речено, мени је лако противречити. Али се не може противречити истини. 

Милорад Бојовић

Аутор је стручњак за односе с јавношћу