"НИКАДА НЕЋЕМО ОКРЕНУТИ ЛЕЂА ПРЕМА ПАТЊИ НАШЕ БРАЋЕ" Премијер Вучевић честитао Дан Републике Српске: Однос Српске и Србије је чврста спона историјских веза, поручујем да их нико, никада неће покидати

Кадаје 28. фебруара 1992. године,  Народна скупштина једногласно донела Одлуку о проглашењу Устава Српске Републике Босне и Херцеговине, српски народ  jе урадио оно што је кроз векове увек чинио: бранио своје право напостојање, самоопредељење и слободу. Ово је био крик потлачених и угрожених против понављања трећег геноцида над Србима у XX веку на простору Босне и Херцеговине. Ово је била јасна порука читавом свету, никада више! 

Премијер је нагласио да је у преамбули овог Устава исказана је његова суштина где између осталог стоји: Српски народ, полазећи од свог неотуђивог и непреносивог природног права на самоопредељење, самоорганизовање и удруживање – права које му омогућава да слободно одређује свој политички статус и обезбеђује економски, социјални и културни развој – остаје веран својој вековној борби за слободу и спреман је да са другим народима живи у односима узајамног уважавања и равноправности.

-Слово Устава доказује да српски народ не жели слободу само за себе, већ жели друштво у коме сви могу да живе мирно и достојанствено. У дубини душе српског народа уклесана је жеља за слободом, правдом и једнакошћу за све. Устав из 1992. године није био пука правна форма, већ заветна повеља једног народа који је кроз страдања и борбу стигао до својих права. У данима када извесни самозванац без икаквог права доноси законе и организује суђења, трајно се нарушава мир у Босни и Херцеговини. Коме ово иде у интерес? Сигуран сам не обичном народу због чега још једном поручујемо да је поштовање Устава и Закона као и одржавање и унапређење дијалога једини начин који може да обезбеди бољу будућност народима на простору Босне и Херцеговине. Пред српски народ се поново стављају ултиматуми, пред нашим очима се крњи Дејтонски споразум који је зауставио крвави грађански рат у Босни и Херцеговини. Да ли можемо немо да ћутимо пред овим правним насиљем? Рат је завршен 1995. године а ми у 2025. години још увек имамо институцију виског представника? Где то у Европи неко тело може да доноси законе а да то право нема утемељење у Уставу или вољи народа? Као да се ништа није променило од 1904. године када је Давид Штрбац морао јазавца пред суд силних да изводи да би се његов јецај чуо. Из те приповетке колонијални силници очигледно нису ништа схватили- рекао је премијер и додао:

-Да ли данас видимо везу између организатора протеста у Србији, терора према Србима на Косову и Метохији, кршења Дејтонског споразума и судског процеса против Милорада Додика? Све је то дубљи политички контекст који указује на настојања да се српски национални корпус ослаби и дестабилизује. На први поглед ови различити догађаји делују као одвојене појаве, али они су део ширег процеса притисака на српски народ и његове политичке представнике. И не само то овај пут је за ту активност ангажована и група одређених лица из саме Србије. И наравно да ће они које не интересује ни наше Косово и Метохија ни Република Српска рећи да оваквом реториком замагљујемо важност протеста који се у Србији организују. И бестидно настављају да блокирају живот Србије надајући се ескалацији јер то је њихов једини циљ. А који су модел изабрали за реализацију својих циљева ти центри моћи који се упињу да нас оборе? И у Србији и у Српској циљ је да не одлучује српски народ о томе ко ће му бити легитимни и легални представници. Они представници који су кроз изборни процес добили народно поверење. И у једном и у другом случају је циљ да се они које је народ изабрао оборе са власти без избора и да дођу неспособне марионете који би по задатку економски, политички и на сваки други начин уништили и Србију и Српску.

Председник Владе истиче да је нису изненађени овим дешавањима. 

Колико пута смо упозоравали на овакав развој догађаја због чега смо на Свесрпском народном сабору читавом свету показали нераскидиво јединство нашег народа. Однос Републике Српске и Републике Србије је чврста спона културних и историјских веза и данас поручујем са овог места да их нико, никада неће покидати. Никада Београд више неће стављати барикаде на граници са Српском, никада више нећемо окренути леђа према патњи наше браће.
И као што рекох ништа нису научили из приповетке Петра Кочића „Јазавац пред судом“. А у њој лепо каже Давид Штрбац из душе своје за сва времена! „Притиснуло нас добро са свију страна;од некаквесмо се силне милине умртвили, па једва дишемо… Али ми је врло тешко што ми газде кажу да нијесам Срб. Ја нијесам Срб?Погледај ме господине, добро ме сад погледај, мјерио сам се на два царска кантара, на турском кантару и на кантару овог вашег цара, па ни драм мање ни драм више од двадесет и пет ока! А кад се Срб у мени напири и надме, нема тог царског кантара на 'вом свијету који би ме мог'о измерити!!!
Неканамовајданбудеподстрекдачувамо и унапређујемооноштосунамнашипреци у борби изборили и у аманет оставили! “Нека нам буде у аманет да чувамо тог Кочићевог дива од Срба у себи“! Треба ће нам због слободе! Живела Република Српска! Живео српски народ!