МОЋНА ПОРУКА ПРЕМИЈЕРА ВУЧЕВИЋА ИЗ НОВОГ САДА: Само је Србија претпоставка наше слободе! Нећемо дати ни образ ни веру, све смо спремни да урадимо за јединство и за нашу децу!

-Данас је наш велики празник. Данас се родио онај који је био политичка претеча уједињења Баната, Бачке,Барање и Срема са матицом Србијом. Он је грмео и проповедао онда када нико није смео. Када је због мисли и речи човек био затваран и тлачен. Он је видео и знао. Он је окупљао људе и припремао терен. И ишао увек приви и у славу и у жртву за свој народ. Данас је дан радостан када славимо сећање на њега чија реч беше симбол смисла- рекао је Вучевић и додао да је Милетић симбол нашег националног опстанка на овим просторима и симбол слободе.

-Централни градски трг у Новом Саду краси споменик Светозару Милетићу. Уколико поглед са Трга слободе усмеримо ка Змај Јовиној улици и Улици Модене, угледаћемо и споменике његових врлих сабораца и пријатеља – Јована Јовановића Змаја и Лазе Костића. Овај тријумвират значајно је обележио политички живот Новог Сада у другој половини XIX века, док Змајево и Костићево књижевно стваралаштво и данас представља један од стубова националне културе.

Председник Владе подсетио је да је вођа ове читаве генерације био два пута бирани градоначелник Новог Сада.

-Ако погледамо његов темперамент, видећемо да је имао  урођени дух српске непомирљивости и жеље за правдом. Милетиће се родио и сазрео у Шајкашкој, у оном делу Бачке између Дунава и Тисе  где се војнички дух старих крајишника најјаче и најдуже одржао међу Србима у Војводини. Милетић је од својих храбрих предака наследио  борбеност, неустрашивост и љубав за слободом. Ове особине је показивао током читавог живота.У данима када буре и олује ударају наш државни брод свако од нас мора имати Милетићеве храбрости и одлучности како би послужили роду и држави.  Он је народу објашњавао и учио га да је слобода први и неопходни предуслов нашег оспстанка. Да ће се то десити онда када будемо имали право да се зовемо Србима, да користимо српски језик, да се ослободимо свих префикса које су нам стављли да нам замагле порекло и националне видике. 

Вучевић је навео и да је Милетић био сиви тић, син слободе, који је људима уливао веру и наду да ће се једном у Србији живети слободно. 

-Јер само је Србија претпоставка наше слободе запамтите то! У свим другим државама опет ћемо постати сужњи и робови. Зато Србију на овим просторима морамо одбранити ако желимо слободу. Још за живота био је овенчан славом, народни трибун и вођ. А када је умро отишао је у легенду , небу под облаке. Када погледате његов споменик у Новом Саду видећете да нема неке велике разлике између њега и епских витеза и јунака из давнина. Његова је снага надчовечанска а покрет одлучан. То је позив и покрет да не дамо никоме слободу и Србију. А они који нас не успеше поразити кроз векове као народ осмислили су начин да нам подвале југословенску идеологију и цепање Србије. Мислили су да су 1974 године доношењем Устава СФРЈ извршили де јуре сецесију Војводине од Србије. То је био и увек је најболнији ударац када вам дође од вашег рода и порода. 

Вучевић тврди да је овај ударац био најболнији од оних Срба који под комунистичком идеологијом то више нису желели, а неки и данас не желе, да буду. 

-Они хоће да буду некакви војвођани, нација која је измишљена од оних који су се срамотили што су Срби јер су сами себе презирали. Они су замислили да су креирали формулу којом би оборили у прашину дело свих српских партријарха , митроплита и владика од Арсенија Сремца, наследника трона Светог Саве до данас. То је формула заборава по којој овај народ треба да заборави Светог Теодора Вршачког. Да овај народ  треба да заборави Св Иринеја Ћирића. Да смо заборавили завет наших светих деспота. Да смо заборавили да је наша душа и срце још у Дечанима, Пећи, Богородици Љевишкој. Данас ти исти на челу са Динком Грухоњићем и многим његовим следбеницим свим силама подмукло отимају Војводину и кидају везе са матицом. Свађају људе, деле децу и броје ко долази у школе, сатанизују Србе и проглашавају их геноциднима, псују и урлају најгоре повике на Републику Српску и  ударају на темље са једином намером да нестане Србије и да нема српске Војводине. Све се види када народу и држави постане тешко а наиђу таква времена када и јала и врана надигну на нас. Тада се виде сви они који би на поделама да играју и који сањају револуције,они који куде и осуђују, пресуђују, дижу људе на устанке против своје државе и народа и бусају се у своје огромне лажно патриотске груди из удобних салона. Такви су партријарха Павла блажене успомене хтели да злоупотребе за долазак на власт прекоулице али им је његова светост мудрошћу својом показао пут истине када су у немоћи својој онакву величину у бесу , охолости и јарости, сетимо се, извиждали. И то нам се баш данас дешава, данас када злочиначка Куртијеве власт хапси и затвара наше сународнике. Данас док се врши огроман притисак на демократски изабране представнике народа у Републици Српској која вапи за нашом помоћи. 

Премијер истиче да зато данас и из Новог Сада, на дан Милетићевог рођења мора да се поручи свима онима који би да сатру Србију да им то неће проћи.

- Е нећемо дати ни образ ни веру. Све смо спремни да урадимо за јединство и за нашу децу коју позивамо и молимо да се окупимо око државе, химне, око Светог Саве и да дијалогом све решимо. Али не дамо Србију онима који су децу хтели да подигну на своје очеве и противу државе. А за нас сам Милетић јесте симбол смисла. Његова борба и жртва на крају су се завршити победом правде и права  и присаједињењем српске Вјводине Србији. Милетић је био затваран и прогањан али његова борба је држала дух и припремила пута за долазак победоносне и ослободилачке војске 1918. године. Због те његове жртве и заслуга,  српство у овим крајевима је сачувало трајан спомен на његову личност. Зато га сеи ми  после толико година сећамо са дужним поштовањем!
На његовом погребу Змај је певао:

- Није то укоп
Оканте с тога
Људи озбиљни , манте се детињарије!
Нашто вам лес, а нашто гробница?
Он је изгорео.
Од њег нема плена трулежу,
Од Милетића је остао пепео чист
Изгорео ј на огњу великом
На огњу што се с њиме родио
Ваше је : овај огањ неговат
А пепео манте нек се развеје
Нека се грли
Нек се здружује с пепелом светим Саве Немање
Па духни ветре наших уздаха 
Дуго ћеш дуго српством пирлати
Сипаћеш ове свете честице на нашу даћу, нашу недаћу
Деца ће наша бити једрија
Унуци наши биће светлији
На кога падне зрно мајушно да га озари, о Светозари."

Он наглашава да нас "Милетићев огањ све озари и просветли да збратимљени и снажни срцем, душом памећу и свим својим бићем бранимо Србију."

- Нека на нас падне то Светозарово зрно! Да кажемо то браћо и сестре одавде па до неба да је Војводина српска оно што је у души србадије, да је Милетић онај коме смо певали, коме ћемо певати и да ћемо знати да одбранимо Војводину у Србији.  Србији Нашој кући , мајци , отаџбини. И да се молимо Господу да нас све умнож сложи  и обожи али и да нам да снаге да као и увек кроз историју не клонемо ни једног момента већ да одбранимо ову светињу, ову Србију где смо једино своји на своме. Живео Нови Сад – Српска Атина! Живела Српска Војводина! Живела Србија- стоји у беседи премијера.