MOĆNA PORUKA PREMIJERA VUČEVIĆA IZ NOVOG SADA: Samo je Srbija pretpostavka naše slobode! Nećemo dati ni obraz ni veru, sve smo spremni da uradimo za jedinstvo i za našu decu!

-Danas je naš veliki praznik. Danas se rodio onaj koji je bio politička preteča ujedinjenja Banata, Bačke,Baranje i Srema sa maticom Srbijom. On je grmeo i propovedao onda kada niko nije smeo. Kada je zbog misli i reči čovek bio zatvaran i tlačen. On je video i znao. On je okupljao ljude i pripremao teren. I išao uvek privi i u slavu i u žrtvu za svoj narod. Danas je dan radostan kada slavimo sećanje na njega čija reč beše simbol smisla- rekao je Vučević i dodao da je Miletić simbol našeg nacionalnog opstanka na ovim prostorima i simbol slobode.

-Centralni gradski trg u Novom Sadu krasi spomenik Svetozaru Miletiću. Ukoliko pogled sa Trga slobode usmerimo ka Zmaj Jovinoj ulici i Ulici Modene, ugledaćemo i spomenike njegovih vrlih saboraca i prijatelja – Jovana Jovanovića Zmaja i Laze Kostića. Ovaj trijumvirat značajno je obeležio politički život Novog Sada u drugoj polovini XIX veka, dok Zmajevo i Kostićevo književno stvaralaštvo i danas predstavlja jedan od stubova nacionalne kulture.

Predsednik Vlade podsetio je da je vođa ove čitave generacije bio dva puta birani gradonačelnik Novog Sada.

-Ako pogledamo njegov temperament, videćemo da je imao  urođeni duh srpske nepomirljivosti i želje za pravdom. Miletiće se rodio i sazreo u Šajkaškoj, u onom delu Bačke između Dunava i Tise  gde se vojnički duh starih krajišnika najjače i najduže održao među Srbima u Vojvodini. Miletić je od svojih hrabrih predaka nasledio  borbenost, neustrašivost i ljubav za slobodom. Ove osobine je pokazivao tokom čitavog života.U danima kada bure i oluje udaraju naš državni brod svako od nas mora imati Miletićeve hrabrosti i odlučnosti kako bi poslužili rodu i državi.  On je narodu objašnjavao i učio ga da je sloboda prvi i neophodni preduslov našeg ospstanka. Da će se to desiti onda kada budemo imali pravo da se zovemo Srbima, da koristimo srpski jezik, da se oslobodimo svih prefiksa koje su nam stavljli da nam zamagle poreklo i nacionalne vidike. 

Vučević je naveo i da je Miletić bio sivi tić, sin slobode, koji je ljudima ulivao veru i nadu da će se jednom u Srbiji živeti slobodno. 

-Jer samo je Srbija pretpostavka naše slobode zapamtite to! U svim drugim državama opet ćemo postati sužnji i robovi. Zato Srbiju na ovim prostorima moramo odbraniti ako želimo slobodu. Još za života bio je ovenčan slavom, narodni tribun i vođ. A kada je umro otišao je u legendu , nebu pod oblake. Kada pogledate njegov spomenik u Novom Sadu videćete da nema neke velike razlike između njega i epskih viteza i junaka iz davnina. Njegova je snaga nadčovečanska a pokret odlučan. To je poziv i pokret da ne damo nikome slobodu i Srbiju. A oni koji nas ne uspeše poraziti kroz vekove kao narod osmislili su način da nam podvale jugoslovensku ideologiju i cepanje Srbije. Mislili su da su 1974 godine donošenjem Ustava SFRJ izvršili de jure secesiju Vojvodine od Srbije. To je bio i uvek je najbolniji udarac kada vam dođe od vašeg roda i poroda. 

Vučević tvrdi da je ovaj udarac bio najbolniji od onih Srba koji pod komunističkom ideologijom to više nisu želeli, a neki i danas ne žele, da budu. 

-Oni hoće da budu nekakvi vojvođani, nacija koja je izmišljena od onih koji su se sramotili što su Srbi jer su sami sebe prezirali. Oni su zamislili da su kreirali formulu kojom bi oborili u prašinu delo svih srpskih partrijarha , mitroplita i vladika od Arsenija Sremca, naslednika trona Svetog Save do danas. To je formula zaborava po kojoj ovaj narod treba da zaboravi Svetog Teodora Vršačkog. Da ovaj narod  treba da zaboravi Sv Irineja Ćirića. Da smo zaboravili zavet naših svetih despota. Da smo zaboravili da je naša duša i srce još u Dečanima, Peći, Bogorodici Ljeviškoj. Danas ti isti na čelu sa Dinkom Gruhonjićem i mnogim njegovim sledbenicim svim silama podmuklo otimaju Vojvodinu i kidaju veze sa maticom. Svađaju ljude, dele decu i broje ko dolazi u škole, satanizuju Srbe i proglašavaju ih genocidnima, psuju i urlaju najgore povike na Republiku Srpsku i  udaraju na temlje sa jedinom namerom da nestane Srbije i da nema srpske Vojvodine. Sve se vidi kada narodu i državi postane teško a naiđu takva vremena kada i jala i vrana nadignu na nas. Tada se vide svi oni koji bi na podelama da igraju i koji sanjaju revolucije,oni koji kude i osuđuju, presuđuju, dižu ljude na ustanke protiv svoje države i naroda i busaju se u svoje ogromne lažno patriotske grudi iz udobnih salona. Takvi su partrijarha Pavla blažene uspomene hteli da zloupotrebe za dolazak na vlast prekoulice ali im je njegova svetost mudrošću svojom pokazao put istine kada su u nemoći svojoj onakvu veličinu u besu , oholosti i jarosti, setimo se, izviždali. I to nam se baš danas dešava, danas kada zločinačka Kurtijeve vlast hapsi i zatvara naše sunarodnike. Danas dok se vrši ogroman pritisak na demokratski izabrane predstavnike naroda u Republici Srpskoj koja vapi za našom pomoći. 

Premijer ističe da zato danas i iz Novog Sada, na dan Miletićevog rođenja mora da se poruči svima onima koji bi da satru Srbiju da im to neće proći.

- E nećemo dati ni obraz ni veru. Sve smo spremni da uradimo za jedinstvo i za našu decu koju pozivamo i molimo da se okupimo oko države, himne, oko Svetog Save i da dijalogom sve rešimo. Ali ne damo Srbiju onima koji su decu hteli da podignu na svoje očeve i protivu države. A za nas sam Miletić jeste simbol smisla. Njegova borba i žrtva na kraju su se završiti pobedom pravde i prava  i prisajedinjenjem srpske Vjvodine Srbiji. Miletić je bio zatvaran i proganjan ali njegova borba je držala duh i pripremila puta za dolazak pobedonosne i oslobodilačke vojske 1918. godine. Zbog te njegove žrtve i zasluga,  srpstvo u ovim krajevima je sačuvalo trajan spomen na njegovu ličnost. Zato ga sei mi  posle toliko godina sećamo sa dužnim poštovanjem!
Na njegovom pogrebu Zmaj je pevao:

- Nije to ukop
Okante s toga
Ljudi ozbiljni , mante se detinjarije!
Našto vam les, a našto grobnica?
On je izgoreo.
Od njeg nema plena truležu,
Od Miletića je ostao pepeo čist
Izgoreo j na ognju velikom
Na ognju što se s njime rodio
Vaše je : ovaj oganj negovat
A pepeo mante nek se razveje
Neka se grli
Nek se združuje s pepelom svetim Save Nemanje
Pa duhni vetre naših uzdaha 
Dugo ćeš dugo srpstvom pirlati
Sipaćeš ove svete čestice na našu daću, našu nedaću
Deca će naša biti jedrija
Unuci naši biće svetliji
Na koga padne zrno majušno da ga ozari, o Svetozari."

On naglašava da nas "Miletićev oganj sve ozari i prosvetli da zbratimljeni i snažni srcem, dušom pameću i svim svojim bićem branimo Srbiju."

- Neka na nas padne to Svetozarovo zrno! Da kažemo to braćo i sestre odavde pa do neba da je Vojvodina srpska ono što je u duši srbadije, da je Miletić onaj kome smo pevali, kome ćemo pevati i da ćemo znati da odbranimo Vojvodinu u Srbiji.  Srbiji Našoj kući , majci , otadžbini. I da se molimo Gospodu da nas sve umnož složi  i oboži ali i da nam da snage da kao i uvek kroz istoriju ne klonemo ni jednog momenta već da odbranimo ovu svetinju, ovu Srbiju gde smo jedino svoji na svome. Živeo Novi Sad – Srpska Atina! Živela Srpska Vojvodina! Živela Srbija- stoji u besedi premijera.