Др Предраг Терзић, градоначелник Краљева: Мора се улагати у промовисање српске културе, историје и традиције

Ретки су челници градова у Србји којима се поверење укаже више од једном. Трипут је већ скоро па невероватно. Градоначелник Краљева др Предраг Терзић један је од оних чију су визију и залагање за бољи живот и будућност овог града и свих његових становника препознали његови суграђани.

Краљевчани су Вас већ трећи пут изабрали за градоначелника. Шта мислите да је највише допринело толикој подршци? Којим пројектом сте их задужили?

Нажалост, од обнове вишепартизма у Краљеву ни један председник општине, када смо постали град, ни један градоначелник није успео да започне и заврши четворогодишњи мандат, а камоли да буде реизабран на функцији. То говори о нестабилности политичке ситуације у нашем граду јер непостојање континуитета, власти или једне политичке групе или појединца који се налази на челу града онемогућавао је и наставак реализације важних пројеката за све грађане Краљева. Трећи избор на место градоначелника представља велику част, али и обавезу да се настави са преданим радом у корист грађана. У претходних 8 година, уз помоћ председника Републике Србије Александра Вучића и Владе Републике Србије реализовали смо многе значајне пројекте на територији Краљева, али сигурно је да се најзначајнији односе на запошљавање. Краљево је након 2000. године постао град пропалих, пљачкашких приватизација који су престале да постоје  као Магнохром, који је запошљавао 5.500 радника, Фабрика вагона у којој је радило 4.200 Краљевчана, Каблар, Јасен, Аутотранспорт, Пољопромет, Тргопромет и читаз низ других краљевачких предузећа. Управо због тога, отварање нових радних места јесте био најважнији циљ власти, а отварање Леонија, Еуротаја и увећања броја запослених у локалним предузећима представља и најбитнији резултат ове власти. Уз свесрдну помоћ Александра Вучића, у Краљеву су отворене две велике фабрике, тако да данас у Леонију ради више од 4.000, а у Еуротају преко 1.000 Краљевчана. Укупно у Краљеву је за 5 година запослено чак 8.000 људи и уз изградњу нових инфраструктурних објеката, путева, мостова, реконструкцију Атлетског стадиона, Трга Српских ратника, пута га Гочу – то представља сигурно нешто  због чега су Краљевчани гласали за Српску напредну странкувивнешто што ћемо оставити за генерације после нас.

Аеродром Морава и ове сезоне са приступачним ценама карата и мањком гужви  за становнике централне или западне Србије, је сјајно решење. Очекују ли се нове линије до идуће сезоне или нови летови за дестинације које нису морске?

Аеродром Морава је од великог значаја, не само за Краљево и житиље Рашког управног округа, већ и за читаву централну и западну Србију и за људе који живе у Шумадијском. Моравичком, Златиборском, па и Расинском округу. Краљевачку ваздушну луку користе и становници севера Косова. Изградња Моравског коридора омогућава и људима који живе на његовој траси да лако и брзо могу да стигну до Лађеваца. Повољне цене карата привлаче и њих, али и људе са других места у Лађевце. Прва линија овог аеродрома била је за Беч, сад имамо сталну линију за Истанбул, која функционише током читаве године, са великом попуњеношћу, а током лета имамо и линије ка Солуну и ка Тивту. Изградња нове полетно-слетне стазе, омогући ће да већи број линија креће са краљевачког аеродрома, јер нова полетно-слетна стаза ће имати веће габарите и омогући ће безбедно слетање и већих авиона, тако да очекујемо да ће, поред нашег авио-превозника, доћи и стране авио- компаније, а долазак нискотарфних компанија омогући ће Краљевчанима, и људима из суседних градова и општина, да за мање новца могу да путују до дестинација у Европи, али и читавом свету.

Краљево има све предуслове да постане још значајнији пословни центар у будућности. Континуирана подршка локалне власти, улагања у инфраструктуру и образовање, као и привлачење домаћих и страних инвеститора, отварају нове могућности за економски раст и развој. Који капитални пројекти су у плану за  2024/2025?

Сигурно најзначајнији пројекат јесте завршетак дела Моравског коридора, деонице од Прељине до Адрана, и очекујем да ће наредне године Краљево бити спојено са Београдом ауто-путем, а већ 2026. биће спојена и деоница између Краљева и Врњачке Бање, тако да ће Моравски коридор у потпуности бити завршен. Тиме ће Краљевчани брзо моћи да стигну до Београда и преко њега и до северне српске покрајине Војводине, брзо до средње и западне Европе. Спајање са ауто-путем Београд-Ниш омогући ће брзо стизање и преко Северне Македоније до Грчке и преко Бугарске до Турске. Од 2026. очекује се и завршетак пројектовања брзе саобраћајнице Краљево-Рашка-Нови Пазар, тако да ћемо и житељима Новог Пазара и Рашке, али и севера Косова, приближити Краљево, а преко ауто-пута Моравског коридора и Милоша Великог и до Београда. Од значаја јесте и наставак реконструкције пута ка Гочу, већ ове године се наставља даља реконструкција. До сада је завршено и реконструисано 16 километара и 360 метара. Ове године ћемо урадити нешто мање од два километра пута и очекујемо да ћемо наредне године наставити те радове. Међутим, оно што је вероватно најважније за све Краљевчане, били они старији или млађи, јесте изградња Дијагностичког центра. Очекују се мале преправке пројектно-техничке документације и већ наредне године ће бити започета градња Дијагностичког центра, што је сигурно највеће улагање у наш град после изградње ауто-пута. Завршили смо и бројну техничку документацију за фискултурне сале у три школе – две основне и издвојеном одељењу ОШ „Вук Караџић“ на Берановцу, ОШ „Милунка Савић“ у Витановцу, као и фискултурне сале у Гимназији. До краја године биће завршена изградња фискултурне сале у ОШ „Димитрије Туцовић“, што уз завршену изградњу фискултурних сала у школама „Живан Маричић“ у Жичи, Дому ученика средњих школа у Краљеву, реконструкцију зграда Електро саобраћајно-техничке школе „Никола Тесла“, ОШ „Вук Караџић“, фасаде Гимназије и потпуно нову зграду ОШ „Свети Сава“ у Рибници, у коју је држава уложила чак 450 милиона динара, много значи за побољшање услова рада професора, наставника и учитеља, као и за боље услове за учење свих наших ђака, од основношколаца до ђака који завршавају средње школе.

Краљево је дом неколико високошколских институција и стручних школа које образују кадрове потребне за локалну индустрију, стварајући стабилну базу за запошљавање и даљи развој. У области подршке образовном систему и његовим корисницима који су планирани кораци?

Град Краљево је седиште Факултета за машинство и грађевинарство, који је пре неколико година добио и трећи студијски програм Заштита на раду, а од октобра ове године на овај факултет ће поћи студент који студирају информатику. Информатика је нешто што је веома популарно за све младе људе у Србији. Извоз из Србије свих производа и ИКТ-а је веома значајан, тако да очекујем да ће постојати велико интересовање за овај смер. Поред тога, у Краљеву постоји и Висока економска школа из Пећи са привременим смештајем у Лепосавићу, тако да високошколске јединице у Краљеву уписује велики број студената. Сада је у току и септембарски уписни рок, тако да верујем да ће се попунити упражњена места. Отварање високошколских установа омогућава младим људима из Краљева да остану да живе у свом граду, њиховим родитељима мање трошкова студирања, а оно што је јако значајно је да омогућава да и деца из других места долазе у наш град и у њему остају после завршених студија.

Повратак Матарушке и Богутовачке Бање на туристичку мапу Србије уз подршку приватног инвеститора „Економ” и града Краљева, доприноси развоју туризма и привреде у региону. У области повећања туристичке атрактивности има ли још неких пројеката у наредном периоду?

Сигурно је да приватизација Матарушке и Бугутовачке Бање много значи, не само људима који ће бити запослени у некадашњем природном лечилишту, већ и свим становницима тих места. Хотел Минерал у Богутовачкој Бањи је у потпуности реконструисан и примио је нове туристе, гости свакодневно долазе у Богутовачку Бању, а изградња новог базена, затвореног типа, омогућава да и после завршетка летње сезоне велики број туриста и дође у ову бању. Краљевчани се сада враћају у Богутовачку бању и она је у читавог лета била пуна. Реконструкција хотела Термал у Матерушкој Бањи је започела и завршна је реконструкција свечане сале, која је некада била популарно место за организовање различитих манифестација и прослава, тако да од априла ове године велики број Краљевчана може тамо да организује различите видове прослава, од осамнаестих рођендана, до веридби и свадби. До краја године очекујемо да ће бити завршена реконструкција два спрата Термала, а до краја наредне године целокупан хотел би требало да буде реконструисан. Град Краљево је помогао не само инвестирору већ и свим житељима Матарушке Бање тако што је, заједно са Европском Унијом, преко ЕУ ПРО програма обезбедио око 428 хиљада евра, при чему је 360 хиљада била донација Европске Уније, 68 хиљада евра је обезбеђено из буџета града Краљева. Замењено је око 80 клупа у парку у Матарушкој Бањи, постављене су нове канте за отпад, реконструисано је дечје игралиште и нешто преко пет километара водоводне мреже. Тиме смо обезбедили стабилну и континуирано снабдевање хемијски-бактериолошки исправном водом, не само за хотел Минерал, кафе Капицу и парк који је од скоро почео да ради, већ и за Геронтолошки центар, Спортски центар Оканик и Рехабилатациони центар Агенс, тако да смо бринули о свим становницима Матарушке Бање. Отварање хотела Термал омогући ће и да људи, који данас живе у Матарушкој Бањи, могу да издају своје смештајне капацитете, да могу да зараде и продајом својих рукотворина, тако што ће продавати плетене чарапе, хеклане миљее и све оно друго што произведу, неки ће зарађивати тако што ће продавати сладоледе, кокице и читав низ других активности, тако да очекујем да ће ова инвестиција у потпуности променити начин живота и подићи Матарушку и Богутовачку Бању. Поред тога, град Краљево значајна средства улаже и у развој сеоског туризма, а отварање Павиљона на Гочу и реконструкција пута ка Гочу, уз нова улагања, омогући ће и већи број гостију. Капацитети Дечјег одмаралишта “Гоч” су у потпуности попуњени, поред деце из Краљева, на Гоч долази и велики број деце из других градова Србије. Изграђена је и жичара, у шта су Град и Министарство туризма уложили 35 милиона динара, али потребне су инвестиције у нове садржаје јер, поред реконструисаних терена и обновљене балон сале, потребна су и нова улагања, тако да размишљамо и о реконструкцији хотела и изградњи једног авантура парка за шта нам је потребна помоћ државе.

Влада Србије активно подржава развој локалних привредних иницијатива кроз различите пројекте и инвестиције. Посета премијера Вучевиц́а и министара Краљеву истиче важност града у националним економским и културним стратегијама. Који су најважнији аспекти сарадње с Владом за даљи развој Града?

Град Краљево уско сарађује са Владом Републике Србије у циљу изградње различитих инфраструктурних објеката а све у циљу побољшања услова живота наших становника. Град Краљево су посетили председник Владе Републике Србије Милош Вучевић и министари Владе Републике Србије Горан Весић и Никола Селаковић. Обишли смо прво радове на Моравском коридору, где су се председник Владе и министар Весић уверили да они теку планираном динамиком. Након тога, обишли смо манастир Жичу. Само у изградњу платоа испред манастира Влада Републике Србије је уложила више од 90 милиона динара. Очекује нас и реконструкција моста, који води ка платоу испред манастира Жиче. Наравно, поред улагања у наше верске објекте, за шта град Краљево на годишњем нову издваја чак 20 милиона динара, неопходно је улагати и у другу инфраструктуру, али и помагати привредним субјектима. Поред две велике фабрике које су дошле у наш град, Влада Републике Србије кроз субвенције помаже и домаћим привредним субјектима, па они куповином машина и алата могу да поспеше своју производњу што у многоме значи, како њиховим породицама, тако и читавом граду Краљеву.  Део њих је и до сада радио те послове, али у сивом сектору, па им оваква помоћ омогућава да легализују своје послове и да зарађују довољно новца за себе и за своје породице.

Развој привреде неодвојив је од очувања историје, културе и духовности те је важно улагање у све аспекте друштва, како би се Краљево истовремено развијало као економски и културни центар. Обнова културне баштине и развој културне сцене су такође у плану?

Мора се улагати и у промовисању српске културе, историје и традиције, приказивати значај наших верских објеката. На територији Краљева налазе се два српска средњовековна манастира – Жича и Студеница. Студеница је од 1986. године под заштитом УНЕСЦА и мислим да ће велики број туриста доћи у Краљево како би обишао ова два веома значајна српска средњовековна манастира. Поред тога, Влада Републике Србије и Град Краљево су укупно обезбедили чак 475 милиона динара како би био изграђен паркинг са десне стране пута Краљево-Рашка, пасарела Ибарске магистрале и мост преко Ибра, плато са друге стране у подножју тврђаве Маглич како би сви Краљевчани, али и гости нашег града, брзо и лако могли да стигну до Маглича. Уз помоћ Министарства туризма већ смо изградили стазу која води до тврђаве, а уз помоћ Министарства културе спроводе се радови на самом утврђењу. Очекујемо да ћемо на овај начин успемо да посетиоцима омогућимо брз и лак приступ трима веома значајним споменицима из средњег века и да ће то увећати број гостију нашег града. Поред тога, треба рећи и да се, у претходних неколико година, град Краљево трудио да развија и друге облике туризма, јер испод саме тврђаве Маглич креће “Весли спуст” који је, у претходне две године, од викенд манифестације постао целонедељни догађај, јер се сваке вечери на градском тргу одржавају концерти, од рока, преко забавне до народне музике јер желимо да изађемо у сусрет љубитељима различите врсте звука. Краљево тих седам дана бројем посетилаца више подсећа на приморску туристичку дестинацију него на град у централној Србији. Спајајући Маглич са центром града успевамо да, у тих седам дана, постанемо значајна туристичка дестинација.

mirodjija.rs/dnevnik.rs