Dr Predrag Terzić, gradonačelnik Kraljeva: Mora se ulagati u promovisanje srpske kulture, istorije i tradicije

Retki su čelnici gradova u Srbji kojima se poverenje ukaže više od jednom. Triput je već skoro pa neverovatno. Gradonačelnik Kraljeva dr Predrag Terzić jedan je od onih čiju su viziju i zalaganje za bolji život i budućnost ovog grada i svih njegovih stanovnika prepoznali njegovi sugrađani.

Kraljevčani su Vas već treći put izabrali za gradonačelnika. Šta mislite da je najviše doprinelo tolikoj podršci? Kojim projektom ste ih zadužili?

Nažalost, od obnove višepartizma u Kraljevu ni jedan predsednik opštine, kada smo postali grad, ni jedan gradonačelnik nije uspeo da započne i završi četvorogodišnji mandat, a kamoli da bude reizabran na funkciji. To govori o nestabilnosti političke situacije u našem gradu jer nepostojanje kontinuiteta, vlasti ili jedne političke grupe ili pojedinca koji se nalazi na čelu grada onemogućavao je i nastavak realizacije važnih projekata za sve građane Kraljeva. Treći izbor na mesto gradonačelnika predstavlja veliku čast, ali i obavezu da se nastavi sa predanim radom u korist građana. U prethodnih 8 godina, uz pomoć predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije realizovali smo mnoge značajne projekte na teritoriji Kraljeva, ali sigurno je da se najznačajniji odnose na zapošljavanje. Kraljevo je nakon 2000. godine postao grad propalih, pljačkaških privatizacija koji su prestale da postoje  kao Magnohrom, koji je zapošljavao 5.500 radnika, Fabrika vagona u kojoj je radilo 4.200 Kraljevčana, Kablar, Jasen, Autotransport, Poljopromet, Trgopromet i čitaz niz drugih kraljevačkih preduzeća. Upravo zbog toga, otvaranje novih radnih mesta jeste bio najvažniji cilj vlasti, a otvaranje Leonija, Eurotaja i uvećanja broja zaposlenih u lokalnim preduzećima predstavlja i najbitniji rezultat ove vlasti. Uz svesrdnu pomoć Aleksandra Vučića, u Kraljevu su otvorene dve velike fabrike, tako da danas u Leoniju radi više od 4.000, a u Eurotaju preko 1.000 Kraljevčana. Ukupno u Kraljevu je za 5 godina zaposleno čak 8.000 ljudi i uz izgradnju novih infrastrukturnih objekata, puteva, mostova, rekonstrukciju Atletskog stadiona, Trga Srpskih ratnika, puta ga Goču – to predstavlja sigurno nešto  zbog čega su Kraljevčani glasali za Srpsku naprednu strankuvivnešto što ćemo ostaviti za generacije posle nas.

Aerodrom Morava i ove sezone sa pristupačnim cenama karata i manjkom gužvi  za stanovnike centralne ili zapadne Srbije, je sjajno rešenje. Očekuju li se nove linije do iduće sezone ili novi letovi za destinacije koje nisu morske?

Aerodrom Morava je od velikog značaja, ne samo za Kraljevo i žitilje Raškog upravnog okruga, već i za čitavu centralnu i zapadnu Srbiju i za ljude koji žive u Šumadijskom. Moravičkom, Zlatiborskom, pa i Rasinskom okrugu. Kraljevačku vazdušnu luku koriste i stanovnici severa Kosova. Izgradnja Moravskog koridora omogućava i ljudima koji žive na njegovoj trasi da lako i brzo mogu da stignu do Lađevaca. Povoljne cene karata privlače i njih, ali i ljude sa drugih mesta u Lađevce. Prva linija ovog aerodroma bila je za Beč, sad imamo stalnu liniju za Istanbul, koja funkcioniše tokom čitave godine, sa velikom popunjenošću, a tokom leta imamo i linije ka Solunu i ka Tivtu. Izgradnja nove poletno-sletne staze, omogući će da veći broj linija kreće sa kraljevačkog aerodroma, jer nova poletno-sletna staza će imati veće gabarite i omogući će bezbedno sletanje i većih aviona, tako da očekujemo da će, pored našeg avio-prevoznika, doći i strane avio- kompanije, a dolazak niskotarfnih kompanija omogući će Kraljevčanima, i ljudima iz susednih gradova i opština, da za manje novca mogu da putuju do destinacija u Evropi, ali i čitavom svetu.

Kraljevo ima sve preduslove da postane još značajniji poslovni centar u budućnosti. Kontinuirana podrška lokalne vlasti, ulaganja u infrastrukturu i obrazovanje, kao i privlačenje domaćih i stranih investitora, otvaraju nove mogućnosti za ekonomski rast i razvoj. Koji kapitalni projekti su u planu za  2024/2025?

Sigurno najznačajniji projekat jeste završetak dela Moravskog koridora, deonice od Preljine do Adrana, i očekujem da će naredne godine Kraljevo biti spojeno sa Beogradom auto-putem, a već 2026. biće spojena i deonica između Kraljeva i Vrnjačke Banje, tako da će Moravski koridor u potpunosti biti završen. Time će Kraljevčani brzo moći da stignu do Beograda i preko njega i do severne srpske pokrajine Vojvodine, brzo do srednje i zapadne Evrope. Spajanje sa auto-putem Beograd-Niš omogući će brzo stizanje i preko Severne Makedonije do Grčke i preko Bugarske do Turske. Od 2026. očekuje se i završetak projektovanja brze saobraćajnice Kraljevo-Raška-Novi Pazar, tako da ćemo i žiteljima Novog Pazara i Raške, ali i severa Kosova, približiti Kraljevo, a preko auto-puta Moravskog koridora i Miloša Velikog i do Beograda. Od značaja jeste i nastavak rekonstrukcije puta ka Goču, već ove godine se nastavlja dalja rekonstrukcija. Do sada je završeno i rekonstruisano 16 kilometara i 360 metara. Ove godine ćemo uraditi nešto manje od dva kilometra puta i očekujemo da ćemo naredne godine nastaviti te radove. Međutim, ono što je verovatno najvažnije za sve Kraljevčane, bili oni stariji ili mlađi, jeste izgradnja Dijagnostičkog centra. Očekuju se male prepravke projektno-tehničke dokumentacije i već naredne godine će biti započeta gradnja Dijagnostičkog centra, što je sigurno najveće ulaganje u naš grad posle izgradnje auto-puta. Završili smo i brojnu tehničku dokumentaciju za fiskulturne sale u tri škole – dve osnovne i izdvojenom odeljenju OŠ „Vuk Karadžić“ na Beranovcu, OŠ „Milunka Savić“ u Vitanovcu, kao i fiskulturne sale u Gimnaziji. Do kraja godine biće završena izgradnja fiskulturne sale u OŠ „Dimitrije Tucović“, što uz završenu izgradnju fiskulturnih sala u školama „Živan Maričić“ u Žiči, Domu učenika srednjih škola u Kraljevu, rekonstrukciju zgrada Elektro saobraćajno-tehničke škole „Nikola Tesla“, OŠ „Vuk Karadžić“, fasade Gimnazije i potpuno novu zgradu OŠ „Sveti Sava“ u Ribnici, u koju je država uložila čak 450 miliona dinara, mnogo znači za poboljšanje uslova rada profesora, nastavnika i učitelja, kao i za bolje uslove za učenje svih naših đaka, od osnovnoškolaca do đaka koji završavaju srednje škole.

Kraljevo je dom nekoliko visokoškolskih institucija i stručnih škola koje obrazuju kadrove potrebne za lokalnu industriju, stvarajući stabilnu bazu za zapošljavanje i dalji razvoj. U oblasti podrške obrazovnom sistemu i njegovim korisnicima koji su planirani koraci?

Grad Kraljevo je sedište Fakulteta za mašinstvo i građevinarstvo, koji je pre nekoliko godina dobio i treći studijski program Zaštita na radu, a od oktobra ove godine na ovaj fakultet će poći student koji studiraju informatiku. Informatika je nešto što je veoma popularno za sve mlade ljude u Srbiji. Izvoz iz Srbije svih proizvoda i IKT-a je veoma značajan, tako da očekujem da će postojati veliko interesovanje za ovaj smer. Pored toga, u Kraljevu postoji i Visoka ekonomska škola iz Peći sa privremenim smeštajem u Leposaviću, tako da visokoškolske jedinice u Kraljevu upisuje veliki broj studenata. Sada je u toku i septembarski upisni rok, tako da verujem da će se popuniti upražnjena mesta. Otvaranje visokoškolskih ustanova omogućava mladim ljudima iz Kraljeva da ostanu da žive u svom gradu, njihovim roditeljima manje troškova studiranja, a ono što je jako značajno je da omogućava da i deca iz drugih mesta dolaze u naš grad i u njemu ostaju posle završenih studija.

Povratak Mataruške i Bogutovačke Banje na turističku mapu Srbije uz podršku privatnog investitora „Ekonom” i grada Kraljeva, doprinosi razvoju turizma i privrede u regionu. U oblasti povećanja turističke atraktivnosti ima li još nekih projekata u narednom periodu?

Sigurno je da privatizacija Mataruške i Bugutovačke Banje mnogo znači, ne samo ljudima koji će biti zaposleni u nekadašnjem prirodnom lečilištu, već i svim stanovnicima tih mesta. Hotel Mineral u Bogutovačkoj Banji je u potpunosti rekonstruisan i primio je nove turiste, gosti svakodnevno dolaze u Bogutovačku Banju, a izgradnja novog bazena, zatvorenog tipa, omogućava da i posle završetka letnje sezone veliki broj turista i dođe u ovu banju. Kraljevčani se sada vraćaju u Bogutovačku banju i ona je u čitavog leta bila puna. Rekonstrukcija hotela Termal u Materuškoj Banji je započela i završna je rekonstrukcija svečane sale, koja je nekada bila popularno mesto za organizovanje različitih manifestacija i proslava, tako da od aprila ove godine veliki broj Kraljevčana može tamo da organizuje različite vidove proslava, od osamnaestih rođendana, do veridbi i svadbi. Do kraja godine očekujemo da će biti završena rekonstrukcija dva sprata Termala, a do kraja naredne godine celokupan hotel bi trebalo da bude rekonstruisan. Grad Kraljevo je pomogao ne samo investiroru već i svim žiteljima Mataruške Banje tako što je, zajedno sa Evropskom Unijom, preko EU PRO programa obezbedio oko 428 hiljada evra, pri čemu je 360 hiljada bila donacija Evropske Unije, 68 hiljada evra je obezbeđeno iz budžeta grada Kraljeva. Zamenjeno je oko 80 klupa u parku u Mataruškoj Banji, postavljene su nove kante za otpad, rekonstruisano je dečje igralište i nešto preko pet kilometara vodovodne mreže. Time smo obezbedili stabilnu i kontinuirano snabdevanje hemijski-bakteriološki ispravnom vodom, ne samo za hotel Mineral, kafe Kapicu i park koji je od skoro počeo da radi, već i za Gerontološki centar, Sportski centar Okanik i Rehabilatacioni centar Agens, tako da smo brinuli o svim stanovnicima Mataruške Banje. Otvaranje hotela Termal omogući će i da ljudi, koji danas žive u Mataruškoj Banji, mogu da izdaju svoje smeštajne kapacitete, da mogu da zarade i prodajom svojih rukotvorina, tako što će prodavati pletene čarape, heklane miljee i sve ono drugo što proizvedu, neki će zarađivati tako što će prodavati sladolede, kokice i čitav niz drugih aktivnosti, tako da očekujem da će ova investicija u potpunosti promeniti način života i podići Matarušku i Bogutovačku Banju. Pored toga, grad Kraljevo značajna sredstva ulaže i u razvoj seoskog turizma, a otvaranje Paviljona na Goču i rekonstrukcija puta ka Goču, uz nova ulaganja, omogući će i veći broj gostiju. Kapaciteti Dečjeg odmarališta “Goč” su u potpunosti popunjeni, pored dece iz Kraljeva, na Goč dolazi i veliki broj dece iz drugih gradova Srbije. Izgrađena je i žičara, u šta su Grad i Ministarstvo turizma uložili 35 miliona dinara, ali potrebne su investicije u nove sadržaje jer, pored rekonstruisanih terena i obnovljene balon sale, potrebna su i nova ulaganja, tako da razmišljamo i o rekonstrukciji hotela i izgradnji jednog avantura parka za šta nam je potrebna pomoć države.

Vlada Srbije aktivno podržava razvoj lokalnih privrednih inicijativa kroz različite projekte i investicije. Poseta premijera Vučevića i ministara Kraljevu ističe važnost grada u nacionalnim ekonomskim i kulturnim strategijama. Koji su najvažniji aspekti saradnje s Vladom za dalji razvoj Grada?

Grad Kraljevo usko sarađuje sa Vladom Republike Srbije u cilju izgradnje različitih infrastrukturnih objekata a sve u cilju poboljšanja uslova života naših stanovnika. Grad Kraljevo su posetili predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević i ministari Vlade Republike Srbije Goran Vesić i Nikola Selaković. Obišli smo prvo radove na Moravskom koridoru, gde su se predsednik Vlade i ministar Vesić uverili da oni teku planiranom dinamikom. Nakon toga, obišli smo manastir Žiču. Samo u izgradnju platoa ispred manastira Vlada Republike Srbije je uložila više od 90 miliona dinara. Očekuje nas i rekonstrukcija mosta, koji vodi ka platou ispred manastira Žiče. Naravno, pored ulaganja u naše verske objekte, za šta grad Kraljevo na godišnjem novu izdvaja čak 20 miliona dinara, neophodno je ulagati i u drugu infrastrukturu, ali i pomagati privrednim subjektima. Pored dve velike fabrike koje su došle u naš grad, Vlada Republike Srbije kroz subvencije pomaže i domaćim privrednim subjektima, pa oni kupovinom mašina i alata mogu da pospeše svoju proizvodnju što u mnogome znači, kako njihovim porodicama, tako i čitavom gradu Kraljevu.  Deo njih je i do sada radio te poslove, ali u sivom sektoru, pa im ovakva pomoć omogućava da legalizuju svoje poslove i da zarađuju dovoljno novca za sebe i za svoje porodice.

Razvoj privrede neodvojiv je od očuvanja istorije, kulture i duhovnosti te je važno ulaganje u sve aspekte društva, kako bi se Kraljevo istovremeno razvijalo kao ekonomski i kulturni centar. Obnova kulturne baštine i razvoj kulturne scene su takođe u planu?

Mora se ulagati i u promovisanju srpske kulture, istorije i tradicije, prikazivati značaj naših verskih objekata. Na teritoriji Kraljeva nalaze se dva srpska srednjovekovna manastira – Žiča i Studenica. Studenica je od 1986. godine pod zaštitom UNESCA i mislim da će veliki broj turista doći u Kraljevo kako bi obišao ova dva veoma značajna srpska srednjovekovna manastira. Pored toga, Vlada Republike Srbije i Grad Kraljevo su ukupno obezbedili čak 475 miliona dinara kako bi bio izgrađen parking sa desne strane puta Kraljevo-Raška, pasarela Ibarske magistrale i most preko Ibra, plato sa druge strane u podnožju tvrđave Maglič kako bi svi Kraljevčani, ali i gosti našeg grada, brzo i lako mogli da stignu do Magliča. Uz pomoć Ministarstva turizma već smo izgradili stazu koja vodi do tvrđave, a uz pomoć Ministarstva kulture sprovode se radovi na samom utvrđenju. Očekujemo da ćemo na ovaj način uspemo da posetiocima omogućimo brz i lak pristup trima veoma značajnim spomenicima iz srednjeg veka i da će to uvećati broj gostiju našeg grada. Pored toga, treba reći i da se, u prethodnih nekoliko godina, grad Kraljevo trudio da razvija i druge oblike turizma, jer ispod same tvrđave Maglič kreće “Vesli spust” koji je, u prethodne dve godine, od vikend manifestacije postao celonedeljni događaj, jer se svake večeri na gradskom trgu održavaju koncerti, od roka, preko zabavne do narodne muzike jer želimo da izađemo u susret ljubiteljima različite vrste zvuka. Kraljevo tih sedam dana brojem posetilaca više podseća na primorsku turističku destinaciju nego na grad u centralnoj Srbiji. Spajajući Maglič sa centrom grada uspevamo da, u tih sedam dana, postanemo značajna turistička destinacija.

mirodjija.rs/dnevnik.rs