ПАРНИЦА ПОВОДОМ МАСАКРА У ОШ „ВЛАДИСЛАВ РИБНИКАР“ Наставник који је први ушао у седми два испричао је током сведочења детаље крвавог пира окривљеног ученика
БЕОГРАД: "АНИНЕ ОЧИ БИЛЕ СУ ОТВОРЕНЕ". Наставник географије први је видео ХОРОР у ''Рибникару'', испричао мучне детаље: ЛЕЖАЛА ЈЕ И ГЛЕДАЛА МЕ!
О масакру у ОШ ''Владислав Рибникар'' који је 3. маја прошле године извршио К. К., сведочио је наставник географије Зоран Нишевић, који је први ушао у 7/2 и видео убијену децу, а рањеној помогао.
- Трећег маја нисам имао прве часове, али сам у школу довезао децу и супругу, која ту исто ради као наставница српског језика. Стајао сам на улазу и причао мало са Драганом. Пред почетак првог часа отишао сам у кабинет и прегледао карте, које су ми ђаци предали. Чула се пуцњава и изненадио ме њен интензитет и јачина, па сам мислио да је испред школе. Када су се чули други пуцњи, истрчао сам и у приземљу сам видео Софију како лежи, Бојану како седи испод стола и Ану како седи са отвореним очима. Мислио сам да је нека игра, али и Драган је лежао и схватио сам да су убијени. Деца су почела да излазе из учионица и ја сам урлао да иду на мали излаз школе и сви смо тамо трчали. Срео сам и моју супругу са својим ђацима, видео сам и једну ћерку. Сви су изашли за пола минута. Рекао сам да зову полицију, да је Драган убијен, затворио сам врата и кренуо назад - причао је наставник и додао да је успут узео неки кишобран, ни сам не зна од чега да се брани, као и да га је бацио када је дошао до ходника где су учионице:
Он каже да је успут узео неки кишобран, да се брани не зна ни он од чега, као да га кишобран може одбранити од метака и бацио га је када је дошао до ходинака где су учионице.
- Кренуо сам да отварам врата учионица и прве две су биле празне, кабинет математике је био закључан и видео сам полуотворена врата историје. Ушао сам и угледао језив призор. Видео сам Адриану и Катарину у првом реду. Мали Поп је померио главу, пришао сам му и видео поглед, који никада нећу заборавити. Схватио сам да има озбиљне повреде и да не смем да га дирам. Видео сам да је и колегиница Тања исто тако лежала и гледала ме, као да моли за помоћ. Рекао сам: „Сада ће доћи Хитна“. Питао сам, „има ли још неко жив“ и јавио се мали Вељко, као прави ђак, подигао је два прста. Био је рањен у руку и ногу. Вељко ми је рекао да је пуцао Коста. Вратио сам се по дечака рањеног у бутину, да убрзам да добије помоћ, изнео сам га на рукама. Прескакао сам децу - испричао је у потресном сведочењу наставник географије.
Република/ А. Д.