ДОЖИВОТНА КАЗНА ЗАТВОРА ЗА АНДРИЈУ ДРАШКОВИЋА, БОЖУ СПАСИЋА И ВЕСЕЛИНА ВУКОТИЋА Због убиства Албанца пре 35 година, максимална казна
Бриселски кривични суд осудио је на доживотни затвор Божидара Спасића, Андрију Драшковића и Веселина Вукотића због убиства Енвера Хадрија, председника Комитета за одбрану људских права на Косову, 1990. године у Сен Жилу, пише белгијски лист Брисел тајмс.
Како наводи тај лист, Веселин Вукотић и Андрија Драшковић проглашени су кривим да су извршили злочин, а Божидар Спасић, правник и некадашњи обавештајац, да је наредио убиство. Пресуда је изречена последњег дана старе године, у уторак 31. децембра.
Енвер Хадри убијен је у свом аутомобилу док је стајао на семафору у Сен Жилу 25. фебруара 1990. године.
Професионалне судије и дванаест поротника нису одобрили ниједну олакшавајућу околност за тројицу осуђеника па су им одредили доживотни затвор односно максималну казну.
Како се даље наводи у тексту "Брисел тајмса", истрага која је трајала неколико година закључила је да се радило о политичком убиству, које су наредиле обавештајне службе бивше Југославије, уз логистичку помоћ београдског подземља.
Спасић, Драшковић и Вукотић били су осуђени за убиство Хадрија 2016, а затим је 2017. другостепени суд у Бриселу укинуо пресуду којом је Андрија Драшковић осуђен на доживотну робију. Како су тада новинарима у Србији рекли Драшковићеви адвокати, процес је трабало да почне у октобру или новембру те године у односу на Андрију Драшковића, "при чему уопште нису споменули Спасића и Вукотића".
"Претпостављам да се и њима понавља суђење, јер је у питању исти догађај“, рекао је за Крик адвокат Вељко Делибашић.
КО ЈЕ БИО ЕНВЕР ХАДРИ
Албански емигрант пореклом из Пећи, Енвер Хадри, био је председник емигрантске сепаратистичке организације „Савез Косова света“, ау време убиства био је председник Комитета за заштиту људских права Албанаца.
Хадри је 25. фебруара 1990. године, око 16 сати, био за воланом свог аутомобила када се зауставио на семафору на коме је светлело црвено. Тада му се приближио други аутомобил. Прозор на месту сувозача другог возила се спустио и зачула се пуцњава, према речима неколико сведока. Енвер Хадри, стар 49 година, погођен је метком у главу и преминуо је два сата касније.
Убиство Енвера Хадрија сматра се једном од последњих ликвидација у режији Удбе, то јест Службе државне безбедности. Белгијски медији наводе да је дугогодишња истрага показала да је у питању био политички атентат које су организовале обавештајне службе бивше Југославије, уз логистичку подршку београдског подземља. Свој тројици оптужених суђено је у одсуству.
Хадријева кћерка, Теута Хадри је након прве пресуде саопштила да је изречена казна за убиство њеног оца "велика победа правде над политичким криминалом".
Иако смо овим поводом покушали да добијем коментар Божидара Спасића, до објављивања овог текста он није одговарао на позиве Курира. Иначе, као доказ против Спасића се на суђењу користила његова књига "Ласица која говори" објављена 2000. године, а у којој је бивши шеф специјалаца ДБ описао начин на који је убиство изведено.
Спасић у књизи тврди да је Хадри био терориста, те да је убијен како би се зауставио атентат на тадашњег председника Србије Слободана Милошевића.
"Суде на основу тога што сам ја написао а ја сам само описао оно што сам чуо од других о тој операцији”, рекао је Спасић 2016. након прве пресуде у Белгији.
Један од осуђених за убиство Хадрија, српски држављанин пореклом из Никшића, Веселин Вукотић је иначе био означен као извршилац првог мафијашког убиства у Београду у клубу „Нана“ у марту 1990, кад је ликвидиран Андрија Лаконић.