ЧЕТРНАЕСТ ГОДИНА ОД УБИСТВА МИЛИЦЕ БАРАШИН ИЗ СУБОТИЦЕ Мајка тинејџерке и даље без одговора, ПОЧИНИЛАЦ СВИРЕПОГ ЗЛОЧИНА ЈОШ НИЈЕ ПРОНАЂЕН

Иако је прошло 14 година од свирепог убиства шеснаестогодишње Суботичанке починилац још увек није пронађен. 

Убиство се догодило 7. октобра 2010. године око 21.15 часова у суботичком насељу Зорка, на само 500 метара од куће несрећне тинејџерке.

Милица Барашин, ученица другог разреда Средње хемијско-технолошке школе у Суботици, убијена је на путу до куће, а према налазима обдукције, нападач јој је пришао с леђа и пререзао врат месарским ножем. На месту где је пронађено њено тело, данас се налази спомен плоча.

Светлана Симендић, мајка убијене Милице за „Дневник” каже да је већ изгубила наду. 

- За мене је све исто као и првог дана. Нема мотива… Од када су ми убили девојчицу до данас, немам ништа ново да кажем. Као да моје дете никада није постојало. Полиција не контактира самном и у њих сам изгубила поверење да ће икада да реше случај - каже неутешна мајка која и сама има здравствених проблема.

У ноћи убиства Милица је имала слушалице у ушима, што је вероватно разлог зашто није чула да јој се неко приближава. Сведок је полицији изјавио да је видео мушкарца с капуљачом како иде иза Милице непосредно пре убиства, а истрага је утврдила да је убица користио месарски нож и да је највероватније дешњак. ДНК трагови су пронађени на месту злочина, али до сада нису упарени ни са једним осумњиченим. Полиција је у почетку имала осумњиченог за кога су били „99 одсто сигурни”, али је ДНК анализа показала да су на погрешном трагу.

Током протеклих година, појављивале су се разне теорије о мотиву убиства, од злочина из страсти до освете, али ниједна није потврђена. 

Светлана Симендић верује да ни она ни њена ћерка нису познавале убицу и да се Милица „у погрешно време нашла на погрешном месту”.

У срцу Суботице, где се укрштају пруге и судбине, стоји нема спомен-плоча која 14 дугих година чува сећање на Милицу Барашин, девојчицу чији је живот прекинут у цвету младости

Ово убиство је потресло не само Суботицу већ и читаву Србију, посебно јер је постало симбол нерешених злочина које указује потребу за ефикаснијим радом правосудних органа. 

Четрнаест година касније, Милица Барашин није само име у полицијским досијеима или новински наслов. Она је симбол невиности, подсетник на важност истине и правде, звезда водиља која нас тера да не одустајемо, да тражимо одговоре, да верујемо у боље сутра.

Породица, пријатељи и суграђани и даље чекају на правду за Милицу Барашин која је данас могла бити креаторка моде, фризерка, или је могла остварити неки други сан о којем је маштала. Уместо тога, њена прича је постала болна опомена о крхкости живота и дубоким ранама које време не може да залечи. Са непуних 16 година, Милица је те кобне вечери кренула кући, несвесна да ће тај пут бити њен последњи.

- Желим да поручим свима да не пуштају децу саму. Да их буде двоје или троје. да иду или аутом, или таксијем. Безбедност деце треба да се схвати озбиљине. Ја сам Милицу изгубила надомак куће, на свега 500 метара - поручује Светлана Симендић.

И док године пролазе, једно остаје сигурно - Милица није заборављена. Њена прича живи у срцима Суботичана, у сузама њене мајке. И док год постоји сећање, постоји и нада да ће једног дана истина изаћи на видело, а правда коначно стићи.

С. Иршевић

Фото: С. Иршевић

приватна архива