"Žive sa porodicom, putuju privatnim avionom, ali..." SRPSKE DADILJE POD LUPOM BOGATAŠA Moraju znati engleski, SKIJATI, biti diskretni, a OVAJ uslov je najvažniji!

Angažman dadilja u Srbiji nije zakonski regulisan. Ne postoji zvanična agencija niti institucija gde bi osobe koje žele da rade taj posao mogle da se obuče za pružanje profesionalne nege deci za šta bi dobile zvaničnu licencu ili sertifikat.

Agencije koje se bave posredovanjem u angažovanju insistiraju na uspostavljanju standarda. Sada same organizuju obuke, proveru psihološkog i fizičkog zdravlja, kao i kompetencije osoba zainteresovanih da rade sa decom.

Tu im se predoči šta su obaveze, šta je dozvoljeno, a šta ne prilikom čuvanja dece, način ophođenja u porodici… Važna stavka je da dadilja ima više od 18 godina, da je nepušač, odnosno ako jeste, da ne puši dok čuva decu.

Pored osnovnih ličnih dokumenata dadilje prilažu i potvrdu da nisu osuđivane.

Usluga dadilje 24/7

Čuvanje dece u bogatijim porodicama zbog specifičnog stila života je danas "must have". Ovaj trend nosi sa sobom posebne izazove i pravila. Porodicama koje spadaju u imućnije uglavnom je potrebna usluga 24/7. Samim tim, fleksibilnost i spremnost dadilje da se čak i preseli u porodicu i bude uz decu tokom putovanja i godišnjih odmora.

Očekuje se i da poznaje jezik, uglavnom engleski, ukoliko je reč o porodicama u kojima jedan od roditelja ili možda i deca govore strani jezik.

Može imati jedan ili dva slobodna dana u zavisnosti od dogovora sa porodicom.

Marija Stojiljković koja je ranije provela više od pet godina u inostranstvu brinući o deci u porodici takozvanog UHNWC staleža (Ultra High Net Worth Clients) potvrđuje da su potrebe za dadiljom danas u Srbiji sve veće. Kaže da se i njenoj agenciji javljaju uglavnom bogatiji ljudi, visokopozicionirani u nekom biznisu.

Mogu da priušte koliko god je potrebno za dadilju i važno im je da imaju pouzdanu pomoć i supstitut roditeljske figure dok se oni bave ličnim razvojem i podizanjem biznisa, kaže sagovornica.

Kada je reč o očekivanjima takvih porodica, Marija kaže da je svima najvažnije da je dadilja pouzdana i diskretna. Takođe i da se lepo ophodi i ume da prati emotivne promene kod deteta.

Njenoj agenciji do sada su se javljale žene koje bi da rade kao dadilje, a različitih su nivoa obrazovanja. Tu su učiteljice, vaspitačice, medicinske sestre, istoričarke umetnosti…

Diskrecija kao prioritet

Rad u imućnim porodicama podrazumeva i specifičan životni stil, na šta uvek skrenu pažnju dadiljama. Dešava se da porodice nekad traže i dve dadilje.

- U većini slučajeva, radi se o izuzetno dinamičnoj porodici pa su ritam i količina radnih zadataka zahtevni. Ako imaju više dece nemoguće je da posao obavlja jedna dadilja i da postigne sve na vreme - kaže Marija.

Očekuje se i da guvernanta radi sa detetom svakodnevno i vodi ga na aktivnosti. Potrebno je i da mu pomogne u obavljanju domaćih zadataka.

Kada je reč o tome koliko su zahtevi bogatijih porodica specifičniji u odnosu na druge, ona kaže da nema pravila. Nekada im je potrebno da imaju dadilju koja vozi, kuva ili skija kako bi se snalazila sa decom na planini. Ili da pliva ukoliko deca provode dosta vremena na moru, dodaje naša sagovornica.

Takođe, diskrecija je veoma važna: "Potrebno je da dadilja razume kako funkcioniše njihov svet iznutra. Osim toga, da bi živela i putovala sa porodicom potrebno je da njen status to dozvoljava i da je sama dadilja svesna toga", kaže Stojiljković.

Iskustvo tokom brige o deci bogataša sa Forbes liste

Marija je radila za porodicu koja je visoko pozicionirana na Forbes listi. Kaže da je rad u takvoj porodici za nju bio veoma dragocen da shvati šta se sve traži i očekuje.

- Takve porodice žive potpuno drugačije živote od bilo kog proseka - prepričala je.

- Bilo je zaista mnogo putovanja, promena kontinenata, snalaženja u raznim vremenskim zonama i brojnih promena u kratkom roku - priseća se. Njen zadatak bila je organizacija aktivnosti dece kako u mestu gde su živeli tako i na svim putovanjima.

Prema njenim rečima, to je doslovno podrazumevalo organizovati ceo život te dece. Praviti raspored po kom bi i ostale dadilje znale kuda i kako se kreću sa decom.

- Često sam odlazila na razne aktivnosti širom sveta jer mi je bilo veoma zanimljivo da budem deo svega toga, bilo da je reč o Njujorku, Monte Karlu, Tokiju. Vožnja privatnim avionom, helikopterom, brzim vozom, Uberom… - navodi ona za Forbs.

Svakodnevno je bilo puno promena u poslednji čas, reorganizacija, pakovanja i raspakivanja.

Takođe, njena dužnost bila je i saradnja i komunikacija sa lokalnim predavačima ili sportskim instruktorima, stručnjacima koji procenjuju razvojnu, intelektualnu spremnost dece za dalje školovanje i slično. Taj posao roditelji u ovakvim porodicama prepuštaju guvernanti.

Ugovori i naknada

Kada je reč o tome kako se ovakvi poslovi dogovaraju kod nas, budući da dadilje ne potpisuju klasične ugovore o radu, u ovoj agenciji posreduju između klijenta i dadilje.

Najpre potpisuju ugovor sa porodicom. Njime se obavezuju da će pronaći dadilju koju su pre toga i obučili. Takođe se obavezuju da će naći zamenu ukoliko se ona razboli i sl. Klijent je dužan da redovno plaća kako dadilju tako i agenciju po dogovorenim uslovima, objašnjava Marija.

Dodaje da postoje "cenovnici sa dosta detalja", ali ne otkriva šta to podrazumeva.

U proseku, plata dadilje za osam sati radnog vremena tokom pet radnih dana iznosi 960 evra. Agencija naplati svoj deo od 30 odsto nezavisno od naknade za dadilju.

Agencija potpisuje ugovor i sa dadiljom i svaka od njih prolazi obuku. To podrazumeva predavanja i razgovor sa svakim stručnim saradnikom ponaosob. To su dečiji psiholog, pedijatrijska sestra, porodična terapeutkinja, kao i komunikacioni strateg.

Takođe, radi se i procena ličnosti.

- Urade test, koji može, ali ne mora da bude validan. Njime se vidi ko želi da se pozabavi kvalitetom obraćanja, načinom na koji se predstavlja, kako komunicira i koje su mu životne vrednosti. To se, kao i mnogi drugi parametri, neminovno računa - kaže Marija Stojiljković koja vodi agenciju za dadilje u Beogradu.

Klauzula o poverljivosti

Sve dadilje, nezavisno od nivoa obrazovanja ili prethodnog iskustva dužne su da prođu ovu obuku. U ugovoru su obavezno naznačene i klauzule o poverljivosti. Podrazumeva se da neće govoriti niti deliti javno informacije i detalje o porodici u kojoj čuvaju decu. Ne smeju da dele fotografije na društvenim mrežama.

Marija kaže da isključuju obavljanje kućnih poslova. Guvernanta je dužna da se bavi samo decom.

Postoji i Pravilnik ponašanja koji pre odlaska u porodicu svaka dadilja dobije da pročita. Uglavnom se predlaže da pre potpisivanja ugovora nekoliko dana radi probno.

Tako se bolje upoznaje sa porodicom. Ujedno, tako se najbolje vidi da li jedni drugima odgovaraju. Nakon toga klijenti donose konačnu odluku o angažovanju dadilje i tek onda se potpisuje ugovor.

Novac na ruke

Ugovori donose pravila i obaveze za sve tri strane, ali ne i to da su plaćeni radni staž i osiguranje. Novac dobijaju "na ruke".

U agencijama koje smo kontaktirali kažu da savetuju dadiljama da otvore svoje firme ili preduzetničke radnje i uplaćuju sebi staž ili da ih roditelji dece koju čuvaju prijave u okviru svojih firmi.

Marija kaže da bogatije porodice nikada ne prave problem u vezi plaćanja ili komentarišu da im je skupo.

- Njima zaista nije skupo, nemaju manir da se raspravljaju ili pokušavaju da spuste cenu – objašnjava. Angažovanje dadilja iz inostranstva

U još jednoj beogradskoj agneciji za Forbs su naveli da se neretko dešava da neke porodice pokušavaju da smanje troškove. Kada im se objasni da ne mogu dadilju da plate 300 evra mesečno za rad od osam sati u toku dana, odustanu od agencije, navodi vlasnica.

Pribegavaju tome da smanje cenu te angažuju strane državljanke, iz Ukrajine, Nepala, Filipina…

U ovoj agenciji kažu da oni samo posreduju, odnosno naplaćuju provizuju za obuku i angažovanje dadilja. Ne mešaju se u odluku o plati odnosno te detalje dadilje direktno dogovaraju sa porodicama.

- Mi im sugerišemo kako se kreću cene na tržišu, a to je od 500 do 1.000 dinara po satu u zavisnosti od toga da li je dnevni rad ili noćno čuvanje. Među roditeljima ima pilota, stjuardesa, zdravstvenih radnika koji rade noćnu smenu i slično – kaže vlasnica Tijana Pljakić.

Plata do 2.000 evra za selidbu u porodicu

Imućnije porodice dadiljama za celodnevno čuvanje dece i boravak u porodici mesečno plaćaju 1.000 do 2.000 evra, navodi sagovornica.

Strancima koji su u Srbiji direktori kompanija ili su na drugim visokim pozicijama potrebna je osoba od poverenja za čuvanje dece.

- Na Zapadu je to normalno. Bake i deke iz ljubavi provode vreme vikendom sa decom, a dadilje su tu da odmene roditelje tokom nedelje - kaže Pljakić.

Na početku ukrajinsko-ruske krize bilo je dosta zahteva ruskih državljana za čuvanje dece. Sada ih nema toliko jer su se manje-više snašli. Dovode rođake ili su preselili roditelje pa oni čuvaju decu, kaže Tijana.

Ne ističe specifičnije razlike između zahteva imućnih porodica i onih manje imućnih osim potrebe da dadilja bude na raspolaganju 24/7 zbog njihovog načina života.

- Ima devojaka koje žive u porodicama. To je popularno i u inostranstvu, a postaje i kod nas. Nekada devojkama koje su, na primer, došle iz unutrašnjosti u Beograd odgovara da tako uštede za stanarinu i žive u porodici gde čuvaju decu. Ipak, sve zavisi od ponuđene plate, jer nekada se desi da porodice ponude minimalnu zaradu i onda se ne dogovore - kaže.

Nekada se dešava da je porodicama potrebna dadilja koja je stručna za rad sa decom sa posebnim potrebama. Kao pomoć im šalju dadilju koja je po struci defektolog. One se vrlo često javljaju da rade ovakve poslove.

Posao dadilje nekome postane karijera

Ona ističe da ima slučajeva u kojima je dadilja ostala i 10 godina u porodici. Mlađe devojke ne ostaju toliko dugo i posle nekoliko godina imaju želju da promene posao i rade ono za šta su se školovale. Ipak, među starijim ženama ima onih kojima je to karijera.

- To su uglavnom žene koje kada završe brigu o deci u jednoj porodici odmore i budu slobodne svega nekoliko dana, a onda prelaze u drugu porodicu jer imaju dobre preporuke - kaže.

Preporuka je u ovom poslu, kaže Tijana, neizostavna. Ukoliko dadilja nema prethodno iskustvo i tek počinje sa radom preporuku traži, recimo, od svog profesora sa fakulteta.

Tijana u radu sa porodicama primećuje još jedan detalj. Mlađi roditelji danas nisu preterano oprezni u pogledu profila devojke koja će im čuvati decu. Dešava se da pošalju vajber poruku i kažu da im je potrebna dadilja, bez nekih posebnih zahteva i dodatnih pitanja.

Oprez oko imovine

Na pitanje koliko su bogatije porodice zahtevnije i opreznije u pogledu imovine, Tijana kaže da se to podrazumeva i da su dadilje svesne toga da nije dobro da pokušaju da bilo šta zloupotrebe.

- Najpre zbog toga što sada manje-više svaka kuća ima kamere. Ovo je mala sredina, lako se sve sazna. Ako bi dadilja i nešto zlouporebila brzo bi se saznalo i onda bi završila karijeru jer porodice uglavnom traže preporuku prethodnog poslodavca- navodi Forbs.

Kurir.rs/Bizportal