ЗАБРИЊАВАЈУЋЕ! У ВОЈВОДИНИ НАЈНИЖИ ЖИВОТНИ ВЕК: Банаћани чак 7 година краће живе од Европљана; ЕВО ГДЕ СЕ НАЈДУЖЕ ЖИВИ

На регионалном нивоу, најдужи животни век имају становници Београдског региона, у коме мушкарци у просеку живе 74 године, а жене пет година дуже.

У региону Шумадије и Западне Србије, очекивано трајање живота мушкараца је 73 година, а жена 78 година, док су у региону Јужне и Источне Србије ове вредности нешто ниже – 72,6 година за мушкарце и 77,7 година за жене.

Најниже вредности очекиваног трајања живота оба пола су у Војводини, где је дужина животног века мушкараца 72 година, а жена 77 година.

Према подацима детаљних таблица морталитета становништва Србије за период 2021– 2023. очекивани животни век износи 74,8 године за укупну популацију, што представља пораст од 0,3 године у односу на период 2010–2011. године.

Посматрано по областима, највише вредности очекиваног трајања живота у периоду 2010–2023. забележене су у Златиборској, Моравичкој и Београдској области.

Супротно томе, најнеповољнија ситуација је у Севернобанатској и Средњобанатској области.

У периоду 2021–2023, према детаљним таблицама морталитета, најдужи очекивани животни век у Србији је у Златиборској области и износи 76,5 година. С друге стране, најкраћи животни век је у Севернобанатској области – у просеку 72,7 година.

На републичком нивоу, мушкарци старости 65 година у просеку могу очекивати још 13,8 година живота, док је очекивани животни век жена исте старосне доби дужи и износи 16,4 године.

Најнижи очекивани животни век особа са 65 година забележен је, кад је реч о областима, у Севернобанатској – 12,5 година за мушкарце и 15,4 године за жене. Насупрот томе, мушкарци у Златиборској области имају најдужи очекивани животни век са 65 година, који износи 15 година, док је код жена најдужи животни век у Београдској области, где износи 17,2 године.

У поређењу са земљама Европске уније, где је просечни животни век у 2022. био 80,6 година, Србија заостаје за нешто више од пет година. Што се тиле животног века мушкараца, резултати су слични као у Мађарској, док животни век жена у нашој земљи показује сличне трендове као у Бугарској.

Међутим, пандемија вируса корона у 2020. и 2021. знатно је повећала смртност становништва. Према подацима Института за јавно здравље Србије, у 2020. регистровано је 14.933 више смртних случајева у односу на просечних 101.917 из периода 2016–2019.  године. У 2021 евидентирано је 34.705 више смртних случајева у односу на петогодишњи просек. Тек је у  2023, први пут након пандемије, забележен мањи број смртних случајева у односу на период 2016–2019. године.

У периоду од 2010. до 2019. најчешћи узроци смрти биле су кардиоваскуларне болести, од којих је умирало више од половине становника, следе тумори и болести система за дисање.

С доласком пандемије, овај статистички поредак је промењен, а водећи узроци смрти 2020, осим болести система крвотока и тумора, укључивали су и ковид 19, који је постао трећи по редоследу узрок смрти, са учешћем од девет одсто.

У 2021. вирус корона постаје други узрок смрти  по учесталости, са заступљеношћу од преко 20 процената. У поређењу са осталим земљама Европе, према подацима Евростата за 2021. годину, Србија се налазила у групи земаља са највишим процентом заступљености узрока смрти услед болести система крвотока, тумора и ковида 19. Студија анализе смртности у Србији за 2020. годину показала је да је највиши интензитет смртности услед пандемије забележен на југу Србије и већим градским центрима као што су Београд, Ниш и Крагујевац. 

На подручју са учесталијим међугенерацијским контактима био је и већи степен преноса заразе, што се показало као важнији фактор смртности од нивоа доступности здравствене заштите или старосне структуре становништва.

Према годишњем саопштењу Евростата о резултатима анализе смртности становништва у европским државама за 2022, Србија се убраја у групу земаља са најкраћим животним веком.

Ову групу чине, пре свега, земље из окружења, као што су Бугарска, Мађарска и Румунија, али и Летонија и Турска. Насупрот томе, најдуже се живи у Лихтенштајну, Швајцарској, Шпанији и Француској. 

Подаци Уједињених нација говоре да се најкраћи животни век бележи у афричким државама као што су Лесото и Чад (око 53 године), док се најдуже живи у Европи.

На Старом континенту најдуже живе становници Монака, где очекивани животни век износи 87 година, као и Лихтенштајна, Швајцарске и Шпаније, где очекивано трајање живота век прелази 84 године. 

Дуг животни век такође је забележен у Северној Америци (Канада) и Аустралији, где очекивани животни век износи 84 године, као и на истоку Азије – у Јапану износи 85 година, пише Политика.

У поређењу с целом планетом, Србија се са очекиваним животним веком од око 74 године, сврстава у групу држава с повољнијим условима смртности од светског просека.

У односу на највише рангиране државе, животни век у Србији краћи је за 13 година, док је у односу на најгоре рангиране земље дужи за 21 годину.

Dnevnik.rs/Srbija Danas/Penzionisani