(ВИДЕО) РУС КУПИО КУЋУ НА СЕВЕРУ БАЧКЕ ЗА 22.000 ЕВРА Власник једне од кућа им је писао и замолио да је виде: Ово је миран град који има све што вам је потребно за живот
Србија је једна од најпопуларнијих дестинација за долазак Руса. Због једонставног добијања боравишне дозволе, све више Руса свој мир проналази управо у Србији док су многи купили и опремили свој стамбени простор који не планирају да напусте.
Један од тих Руса био је и дизајнер Кирил Белушкин, који се са супругом преселио у Србију и купио приватну кућу.
Брачни пар првобитно је живео у Грузији, али су убрзо схватили да ово није права опција за њих.
- Живели смо у Санкт Петербургу, али смо 2021. напустили Русију јер смо одлучили да променимо средину. Прво смо се преселили у Тбилиси - Грузија нам је деловала као удобна опција: тамо можете остати дуго, клима је пријатна, а кухиња је укусна, што смо волели код куће.
- Неколико месеци касније вратили смо се у Русију, а у јесен 2022. поново смо дошли у Тбилиси. У то време смо већ имали много познаника у Грузији који су такође напустили земљу. Али овога пута брзо смо схватили да не желимо да живимо тамо: тамо смо прославили три Нове године, а град нам је почео да делује превише интензивно, бучно и гласно. Мало смо се уморили од живота тамо и схватили да Грузија није наша земља.
У Србију се преселили 2024.
- Њена атмосфера нас је одавно привлачила, а у Санкт Петербургу смо се упознали са балканском кухињом и заволели је. Одлучили смо да се тамо коначно преселимо почетком 2024. године.
Од Борче до Суботице
- У ствари, кретали смо се насумично: нисмо имали времена ни финансијских средстава да идемо у извиђачку мисију. Током нашег трансфера у Турској срели смо неколико пријатеља и ушли у исти авион за Београд. Тамо смо се договорили да ћемо за сада изнајмити стан. Изнајмили смо стан у близини центра Београда и упоредо гледали друге просторе и станове.
- После живота у Тбилисију, још више смо желели сопствену кућу са парцелом.
- У то време нисмо имали средстава да изнајмимо кућу у централним деловима Београда: већ смо планирали да уложимо новац у куповину сопствене куће. Зато смо тражили најјефтиније опције. Прво смо нашли стан у Борчи, предграђу Београда. Ту смо живели око годину дана и истовремено тражили кућу коју смо желели да купимо.
- И сам сам рођен у Череповцу, а моји деда и баба су имали куће у селу. Са њима сам провео скоро цело детињство и често сам тамо одлазио као одрастао.
- Зато и даље верујем да моја домовина није град Череповец, већ село, из живота у коме ме вежу пријатне успомене. Увек ми се чинило да кућа треба да буде приватна. Осим тога, заиста волим да узгајам биљке у башти и водим домаћинство.
- После живота у Тбилисију, још више смо желели сопствену кућу са парцелом, да би тамо било мирно и лепо. Заиста сам желео да имам своју територију на којој бих могао нешто да радим, реализујем неке креативне идеје и на послу и на свом имању.
- Кренули смо од наших финансија: лимит је био 30 хиљада евра (око три милиона рубаља) са свим порезима и трошковима за нотарске услуге. Нисмо могли да подигнемо хипотеку на стан јер нисмо били становници и још нисмо имали боравишну дозволу. Имали смо новца да га купимо јер смо продали стан у Череповцу и издвојили малу суму.
"Што северније идете, градови изгледају европскији"
- У покушају да пронађемо пријатну и јефтину опцију, почели смо да обилазимо градове Србије и да видимо како они изгледају. Једног дана стигли смо до Суботице. Овај град се налази у Војводини близу границе са Мађарском и сматрамо га веома лепим. Генерално, у Србији, што северније идете, градови изгледају европскији. Суботица има прелепу архитектуру и мали је, миран град који има све што вам је потребно за живот.
Дуго нисмо могли да нађемо опцију која нам одговара.
- Становање у Суботици је јефтиније него у Београду, сам град је доста развијен. Овде има много различитих установа, а такође и активна руска заједница. Лето у Србији је веома топло, али у Суботици су високе температуре подношљивије: можда тамо ветар чешће дува. Значајно је и то што је недавно изграђена брза пруга од Београда до Будимпеште.
- Суботица нам се веома допала и одлучили смо да купимо кућу у овом граду или у околини. У локалном ћаскању пронашли смо агента за некретнине од поверења који је многима помогао око папирологије и куповине куће. Предложила је неколико опција, али нам се нису допале, па смо одлучили да сами потражимо смештај.
- Пратили смо локалне друштвене мреже и сајтове, шетали смо деловима града који су нам се допали и разгледали куће. Дакле, ако бисмо видели високу траву у близини куће, било је јасно да тамо, највероватније, нико не живи. Покушали смо да на ограду залепимо обавештење да желимо да купимо кућу, или да оставимо цедуљицу да, ако се нешто деси, комшије то пренесу власницима.
- Занимљиво је да скоро сваки локалитет у Србији има своју Фејсбук страницу. Тамо људи често постављају огласе за продају кућа, станова, аутомобила и свега осталог. У неком тренутку смо написали и оглас да тражимо кућу у Суботици или близу ње. Власник једне од кућа нам је писао и замолио нас да дођемо и видимо. Кућа за 22 хиљаде евра (2,3 милиона рубаља) деловала нам је добро: могли смо одмах да се уселимо и почнемо да живимо.
