УСАМЉЕНИ ПЕНЗИОНЕРИ ИДЕАЛНЕ МЕТЕ Уговори о доживотном издржавању све ћешће ПРЕДМЕТ СПОРА Шта улази у оставинску расправу и која су ПРАВА НАСЛЕДНИКА?

Ко има право на наследство? Да ли тестамент може бити оспорен? Шта се дешава када постоји уговор о доживотном издржавању? Ова питања била су у фокусу емисије "Ни пет ни шест" која се емитује на Курир телевизији, где су гости, адвокати Јованка Зечевић и Александар Вучетић, као и представница Удружења синдиката пензионера Србије Слободанка Бранковић, изнели конкретне примере из праксе и правне оквире који регулишу наслеђивање у Србији.

Једно од кључних питања у емисији било је како уговор о доживотном издржавању утиче на наследнике? Вучетић је нагласио да имовина која је предмет овог уговора не улази у оставинску расправу.

- Наследници у том случају немају никаквих права. Оставинска расправа у том сегменту не постоји, јер имовина аутоматски прелази на даваоца издржавања - објаснио је Вучетић.

Међутим, како је додала Зечевић, то не значи да се наследници неће побунити.

- Најчешћи судски процеси су управо они у којима породица покушава да оспори уговор о доживотном издржавању. Покушавају да докажу да није било адекватне бриге, да је особа била у терминалној фази болести када је уговор потписан, или да је чак била неспособна за расуђивање. Такође, дешава се да неко из здравственог сектора формално не потпише уговор, већ то учини неко близак њему, како би се избегло директно кршење закона - истакла је Зечевић.

Посебно интересантна тема емисије била је наследничка права ванбрачне деце. Водитељка је поставила питање шта се дешава ако неко тестаментом остави имовину само деци из брака, док ванбрачно дете остане изостављено.

Вучетић је јасно нагласио да сва деца, брачна и ванбрачна, имају иста права.

- Ванбрачна деца имају право на нужни део наследства, без обзира на тестамент. Проблем настаје када их браћа и сестре из брака не пријаве током оставинске расправе, па они тек касније сазнају да имају право на део имовине. У том случају, оставински поступак се може поново отворити - рекао је Вучетић.

Међутим, када је у питању ванбрачна супруга, ситуација је другачија.

- Ванбрачна супруга није наследник. Људи често мисле да, ако су годинама живели с неким, аутоматски имају право на имовину. Али, ако не постоји уговор или тестамент, она нема законско право на наследство - објаснила је Зечевић.

Бранковић је истакла колико су старији грађани у Србији рањиви када је реч о имовини.

- Имамо огроман број пензионера који живе сами. Они су идеалне мете за оне који траже уговор о доживотном издржавању не да би их неговали, већ да би им преотели станове. Имате чак и организоване групе које се баве овим - рекла је Бранковић.

Додала је и да је упозната с медицинским радницима који раде само ноћне смене како би се бринули о усамљеним пензионерима и потом наследили њихове станове.

- Људи су усамљени, често збуњени и без поверења у било кога. А када потпишу уговор, то постаје правно обавезујуће, а последице су неповратне - упозорила је она.

Бранковић је у једном тренутку истакла да је највећи проблем у наслеђивању тај што многи људи сматрају да ће њихова деца сама решити имовинске односе, па све остављају нерешено.

- Родитељи мисле, "Шта ме брига, нека се договоре када мене више не буде". То је најнеодговорнији могући приступ. Најчешће то води до свађа у којима браћа и сестре постају странци - нагласила је.

Као пример је навела како је решила сопствену имовину међу четворо деце.

- Рекла сам им да продају кућу и купе четири стана. Они су рекли да не желе, али ја сам инсистирала да све решимо док сам жива. Најстарија ћерка је рекла "Ово је мамино, може да остави Кинолошком друштву ако хоће" Тако треба да буде - закључила је Бранковић.

Kurir.rs