USAMLJENI PENZIONERI IDEALNE METE Ugovori o doživotnom izdržavanju sve ćešće PREDMET SPORA Šta ulazi u ostavinsku raspravu i koja su PRAVA NASLEDNIKA?

Ko ima pravo na nasledstvo? Da li testament može biti osporen? Šta se dešava kada postoji ugovor o doživotnom izdržavanju? Ova pitanja bila su u fokusu emisije "Ni pet ni šest" koja se emituje na Kurir televiziji, gde su gosti, advokati Jovanka Zečević i Aleksandar Vučetić, kao i predstavnica Udruženja sindikata penzionera Srbije Slobodanka Branković, izneli konkretne primere iz prakse i pravne okvire koji regulišu nasleđivanje u Srbiji.

Jedno od ključnih pitanja u emisiji bilo je kako ugovor o doživotnom izdržavanju utiče na naslednike? Vučetić je naglasio da imovina koja je predmet ovog ugovora ne ulazi u ostavinsku raspravu.

- Naslednici u tom slučaju nemaju nikakvih prava. Ostavinska rasprava u tom segmentu ne postoji, jer imovina automatski prelazi na davaoca izdržavanja - objasnio je Vučetić.

Međutim, kako je dodala Zečević, to ne znači da se naslednici neće pobuniti.

- Najčešći sudski procesi su upravo oni u kojima porodica pokušava da ospori ugovor o doživotnom izdržavanju. Pokušavaju da dokažu da nije bilo adekvatne brige, da je osoba bila u terminalnoj fazi bolesti kada je ugovor potpisan, ili da je čak bila nesposobna za rasuđivanje. Takođe, dešava se da neko iz zdravstvenog sektora formalno ne potpiše ugovor, već to učini neko blizak njemu, kako bi se izbeglo direktno kršenje zakona - istakla je Zečević.

Posebno interesantna tema emisije bila je naslednička prava vanbračne dece. Voditeljka je postavila pitanje šta se dešava ako neko testamentom ostavi imovinu samo deci iz braka, dok vanbračno dete ostane izostavljeno.

Vučetić je jasno naglasio da sva deca, bračna i vanbračna, imaju ista prava.

- Vanbračna deca imaju pravo na nužni deo nasledstva, bez obzira na testament. Problem nastaje kada ih braća i sestre iz braka ne prijave tokom ostavinske rasprave, pa oni tek kasnije saznaju da imaju pravo na deo imovine. U tom slučaju, ostavinski postupak se može ponovo otvoriti - rekao je Vučetić.

Međutim, kada je u pitanju vanbračna supruga, situacija je drugačija.

- Vanbračna supruga nije naslednik. Ljudi često misle da, ako su godinama živeli s nekim, automatski imaju pravo na imovinu. Ali, ako ne postoji ugovor ili testament, ona nema zakonsko pravo na nasledstvo - objasnila je Zečević.

Branković je istakla koliko su stariji građani u Srbiji ranjivi kada je reč o imovini.

- Imamo ogroman broj penzionera koji žive sami. Oni su idealne mete za one koji traže ugovor o doživotnom izdržavanju ne da bi ih negovali, već da bi im preoteli stanove. Imate čak i organizovane grupe koje se bave ovim - rekla je Branković.

Dodala je i da je upoznata s medicinskim radnicima koji rade samo noćne smene kako bi se brinuli o usamljenim penzionerima i potom nasledili njihove stanove.

- Ljudi su usamljeni, često zbunjeni i bez poverenja u bilo koga. A kada potpišu ugovor, to postaje pravno obavezujuće, a posledice su nepovratne - upozorila je ona.

Branković je u jednom trenutku istakla da je najveći problem u nasleđivanju taj što mnogi ljudi smatraju da će njihova deca sama rešiti imovinske odnose, pa sve ostavljaju nerešeno.

- Roditelji misle, "Šta me briga, neka se dogovore kada mene više ne bude". To je najneodgovorniji mogući pristup. Najčešće to vodi do svađa u kojima braća i sestre postaju stranci - naglasila je.

Kao primer je navela kako je rešila sopstvenu imovinu među četvoro dece.

- Rekla sam im da prodaju kuću i kupe četiri stana. Oni su rekli da ne žele, ali ja sam insistirala da sve rešimo dok sam živa. Najstarija ćerka je rekla "Ovo je mamino, može da ostavi Kinološkom društvu ako hoće" Tako treba da bude - zaključila je Branković.

Kurir.rs