ТЕЛО ВОДНИКА ИЗВУЧЕНО ЈЕ СА КАРАУЛЕ: Тешка сећања хероја са Кошара, Владимир из Ужица током рата водио дневник чије странице кидају срце (ФОТО)

Караула Кошаре била је најтежа тачка за одбрану Косова и Метохије од продора Ослободилачке војске Косова (ОВК). А на њу су послати младићи који су те године служили редован војни рок. Послати су на Кошаре са својих 19, 20, 21 годином. Млади, срчани и, најстрашније од свега, без икаквог искуства у борбама и ратовању.

Иако је прошло више од две ипо деценије, тешка ратна сећања још су жива за Владимира Илића који са својим саборцима прошао голготу.

- Када смо тада дошли до карауле, дочекали су нас видно измучени граничари и очекивали су да им можемо помоћи. И ми смо тако мислили не знајући да је са друге стране много моћнија и бројнија војска, али ипак нисмо посустали. Кретали смо се напред, започиње причу за РИНУ овај херој са Кошара.

У ретким часовима доколице у ваљевској касарни, Владимир је почео да води дневник, не слутећи да ће то бити једини извор онога што су он и његови другови проживели те кобне године бранећи своју земљу.

- Били смо као један, делили смо све што се могло делити - од муниције, хране, мокре одеће и обуће, једноставно то нас је спасило. Нисмо ми били толики хероји, колики смо били другари и пријатељи. Спасило нас је то што смо чували један другог. Имали смо само јасан циљ, да спасемо живу главу, да спасимо ту караулу и да спасимо војнике са ње. Нажалост, ми смо већ други дан имали погибију водника, где смо се касније трудили да извучемо његово тело, јер нисмо хтели да његово тело остане горе, и од Васкрса до Ђурђевдана трајало је његово извачење. Све ове дане поново проживљавам, ноћу их сањам и то буде јако тешко, каже Владимир.

Иако је за младе војнике рат био непознаница, борили су се храбро и непосустајући. Владимир данас кроз своје приче оживљава сећања на дане чемерног пролећа и пријатеље са којима је провео најтеже тренутке.

- Решио сам да сам напишем књигу баш онако како сам тада писао. Као један двадесетогодишњак који ништа не зна ни о писању, ни о рату. Једино сада имам осећај да ће то бити једина искрена књига о бици, у њој ћу писати све о великим пријатељствима, храбрости тих младих војника, закључује Владимир.

РИНА