СУНОКО И УЗГАЈИВАЧИ ШЕЋЕРНЕ РЕПЕ ОВЕ ГОДИНЕ ПРОИЗВЕШЋЕ 180.000 ТОНА ШЕЋЕРА Највише шећерне репе из Срема

Упркос изазовним временским условима и рекордно високим летњим температурама, овогодишњи род произвођача шећерне репе креће се на нивоу од близу 1,4 милиона тона, са просечним приносом око 42 тоне шећерне репе по хектару. Најбољи принос остварен је у Срему и износи око 51 тону по хектару, у Бачкој је око 42 тоне по хектару, док је у Банату принос био најмањи, свега 33 тоне по хектару.

– Највећи изазов у производњи шећерне репе, али и у ратарској производњи уопште, ове године јесу климатске промене. Екстремна суша била је праћена рекордним просечним температурама у јулу и августу. Климатски услови утицали су на смањење процењеног приноса шећерне репе за око 25 одсто у односу на потенцијал који је имала у првој половини јуна. Ефекти суше на шећерној репи били су највидљивији у виду одбацивања листова чак и до 90 одсто са почетком одумирања биљака. На парцелама на којима је примењена пуна агротехника и мере заштите које препоручује наш Истраживачко развојни центар, остварени су изузетни резултати који говоре у прилог томе да имамо технологију и за овакве услове – рекао је директор компаније Суноко Слободан Кошутић. 

Кошутић је на Семинару о шећерној репи, који се традиционално крајем године организује за партнере, истакао да је квалитет сировине био незадовољавајући, а наизглед здрав корен шећерне репе имао је висок садржај инвертних шећера. Део сахарозе разложен је у просте шећере, што је утицало на велике губитке у преради. 

Трула репа, највећим делом у Банату и Срему, условила је значајно другачију организацију вађења, логистике и начина пријема у фабрикама. Било је неопходно прилагодити технолошке процесе у шећеранама нарушеном квалитету шећерне репе, што је генерисало значајно повећање трошкова производње шећера.

– Фокус рада Истраживачко развојног центра био је на решавању проблема гумозног корена шећерне репе и унапређењу заштите листа од церкоспоре. Постављени су огледи у циљу испитивања ефикасности инсектицида и времена примене на сузбијање инсеката које преносе фитоплазму. Реч је о патогену који изазива убрзано увенуће листова које је праћено вењењем корена који губи чрврстину, смекшава и постаје „гумозан“. У тим условима биљка је подложнија нападу других секундарних патогена, што за последицу има труљење корена. Сет мера у борби против вектора фитоплазме, које је Истраживачко развојни центар дефинисао прошле године, дао је натпросечне резултате на парцелама где су примењене, што је допринело одличним приносом корена и у овогодишњим условима – поручио је директор Истраживачко развојног центра Саша Рајачић. 

На семинару су предавања одржали еминентни стручњаци у области заштите шећерне репе и минералне исхране. Суноко ће и наредне године наставити са подршком пољопривредним произвођачима, како би обезбедио сигурно и стабилно снабдевање српског тржишта шећером.