СТОЈАНА НА ЛЕЂИМА НОСИ БОЛЕСНУ ЋЕРКУ САРУ Србијо, помози самохраној мајци хероини!

Управо једна таква жена лавица је Стојана Новаковић са Видиковца у Београду. Њена ћерка Сара има церебралну парализу и епилепсију. Али, Стојана се бори као и свака мајка, а није јој тешко чак ни буквално на леђима да носи своје болесно дете. Са њима се сусрела Соња Радојевић и тај сусрет који ће јој заувек остати у сећању, поделила је на својим друштвеним мрежама.
- Прохладан новембарски дан. Крећем да завршим своје уобичајене обавезе. У глави ми се надјачавају мисли о томе шта све треба данас да урадим. Палим ауто и крећем, али аутобус убрзо стаје на станицу испред мене. Помислих да га заобиђем, али нисам. Пажњу ми одједном хвата једна жена која излази из аутобуса. Протежем се да јасније видим шта то носи преко десног рамена. То нешто, како ми се чини, личи на црни, повећи џак цемента, написала је Соња на свом инстаграм профилу.
Аутобус је кренео, нестао у даљини. Али Соња није одмах кренула, њена пажња је била на жени која је изашла и схватила је да она у рукама не носи дак већ носи девојчицу, велику девојчицу. Паркирала је аутомобил на тротару и потрчала за њима. Упознаје тада Стојану Новаковић.
- Прво што сам очекивала да видим у њеним очима су бол и туга, јер примећујем да јој је кћерка тешко болесна. Али, не. Видим неку искру. После пар тренутака ме позива код њих, јер сам изразила жељу да им некако помогнем. Успут ми говори да јој се кћерка зове Сара и да има тринаест година. Трнци ми пролазе телом док је гледам како је са чудесном лакоћом и радошћу носи. Хоћу да јој помегнем, али ми говори како ју је већ наместила да обема буде згодно и да брзо стижемо, написала је Соња.
Она је додала да иако живе близу никад их до тога дана није срела, када су стигле ушле су у тај мали, скромни, једнособан стан.
- Помажем јој да спусти Сару на кревет. Обрисала је зној са чела, па почне говорити: Сара има церебралну парализу и епилепсију. Њен отац нас је одавно напустио. Даје своју алиментацију, али ништа више од тога. Стан плаћамо 250 евра месечно, ја не радим јер морам да се бринем о њој. Тешко је, али не дамо се. То је рекла и осмехнула се некако детиње, искрено. Ја сам у том тренутку осетила како ми се за срце лепи туга. Болна кугла у грлу не да ми да проговорим. Стидим се себе, својих прохтева и „проблема“, написала је.
Онда је Соња погледала иза Стојане и угледала у другој собици, неколико икона Светог Нектарија на зиду.
- Постаде ми јасно ко их обе све време носи. Открих да је она искра у очима ове мајке заправо – вера. Али она права, на делу. Не виђам је често код људи, још мање код себе. Још једном сам се постидела. Пружих јој нешто новца. Није пуно, али да се нађе. Захвалила ми је очима пуним суза. Потом смо се растале. Схватила сам да сам ја дошла да помогнем њима, али су оне помогле мени, написала је Соња.
У својој објави на инстаграму написала је такође, да након овог сусрета није могла да буде мирна, већ је одлучила још да им помогне.
- Кад сам јој то рекла, Стојана ми је рекла да сам довољно дала, али ја нисам желим да одустанем. Зато желим да позовем све добре људе да помогну колико могу. То неће бити тешко нама, али ће њима бити много лакше. Новац је потребан само за девојчицине потребе и за њену рехабилитацију. Стојана је рекла да не мора да буде нешто велико. Каменчић по каменчић може да изгради несаломову тврђаву милосрђа, закључила је племенита Соња.
БРОЈ РАЧУНА НА КОЈИ МОЖЕТЕ ДА ПОМОГНЕТЕ САРИ И СТОЈАНИ: 2059011006195029-57 Стојана Новаковић